Od 1,6 miliona stanovnika Beograda, 92 odsto putnika u gradskom prevozu redovno koristi gradski prevoz, rezultat je studije Ekonomskog fakulteta. Ti putnici bi trebalo da imaju mesečne karte, koje kupuju njihovi poslodavci. U maju, pre uvođenja letnjeg reda vožnje, mesečne karte kupilo je 147.000 ljudi,  personalizovane  432.000, a karte kod vozača kupilo je 56.000 putnika. Tu su i penzioneri sa 7400 godišnjih karti.

Partner Grada Beograda u BusPlus sistemu je Kentkarta. Grad je prošle godine produžio ugovor sa ovom firmom iz Turske na 13 godina, iako su sva oprema i softveri prešli u vlasništvo grada. A inda je, bez obzira na ugovor, gradonačelnik Aleksandar Šapić na prošloj sednici Gradskog parlamenta, 18. avgusta, najavio mogućnost raskida tog ugovora.

"Pre 10 godina dato je nekoj firmi da naplaćuje karte. Moram da priznam potpuno nelogično da naplaćuje karte neko koga ne interesuje kako funkcioniše javni prevoz. I to ćemo probati da raskinemo, samo ne znam kako i po koju cenu, ali ćemo ga raskinuti“, rekao je Šapić tom prilikom.

Pre nekoliko dana je tu najavu i potvrdio. "Mora da se osnuje novo preduzeće koje će se baviti naplatom karata“, ali koje će za razliku od Kentkarta "biti uključeno u čitav rad javnog prevoza".

Zbog toga je  postavljeno pitanje plaćanja penala turskom partneru s kojim Grad ima trinaestogodišnji ugovor.

Šapić je rekao "naravno da će biti penala“, ali je to "kap u moru onoga što se daje i biće kap u moru ukoliko uspemo da podignemo kvalitet usluge“, i naveo da je sad naplata 15-20 odsto. Istina, objasnio je da je "veliko pitanje i koliko su mogli da čine (Kentkart)  kad su bili potpuno izuzeti iz sistema… Teško je sistemski bez podrške grada, države, teško je raditi“.

Na pitanje kolega iz "Danasa“ koliko je novca na ime provizije uplaćeno firmi Kentkart unazad tri godine i da li postoji procena koliko će raskid ugovora koštati gradsku kasu.

U Kentkartu kažu da ni jednog trenutka naplata nije bila problem, jer sav novac koji stigne preko prodajnih mesta, trafika, ide na njihov bankovni račun ali da oni nemaju pravo raspolaganja njime. Svakog ponedeljka račun se prazni, novac ide u budžet grada, a za Kentkart se izdvaja 7,92 odsto naplaćenog. Od toga plaćaju 2,5 odsto trafikama za uslugu naplate, izdvajaju za održavanje sistema kao i plate za oko 350 zaposlenih od kojih je 300 kontrolora.

Problem su kontrolori, kaže Savo Terzić suvlasnik Kentkarta, i objašnjava da je problem u tome što je njima, "privatnoj firmi dodeljeno da radi kontrolu putnika, a da za to nema zakonska ovlašćenja“. Navodi da Kentkart posluje u 40 gradova, ali da samo u Beogradu ima obavezu da vrši kontrolu.

Smatra da problem povodom kontrolora može da se reši.

"Mogu da dobiju veća ovlašćenja, može posao u potpunosti da se prenese na komunalnu policiju ili da ona pojača asistenciju, do sada su davali osam do deset milicajaca a nama je potrebno najmanje 50. Postoji i opcija da se osnuje državna firma. Ona bi mogla da zaposli i hiljadu kontrolora, mi kao privatna to ne možemo, jer rast prihoda ne bi bio dovoljan za pokrivanje troškova uvećanog platnog fonda“, navodi Terzić.

Jedno od pitanja koje se pominje povodom Šapićeve najave da će biti osnovana nova firma, je – zašto je to potrebno kad već postoji GSP.

Takođe, a što je možda i najinteresantnije o ovoj temi je da li će gradonačenik promeniti svoj stav o Kentkartu nakon nedavne posete Srbiji turskog predsednika  Erdogana.

S.Ć./Danas

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com