Ove nedelje na hiljade ljudi izašlo je na ulice Tbilisija, glavnog grada Gruzije, nakon što je tamošnji parlament podržao nacrt Zakona o stranim agentima. Brojnost, jasan zahtev i vera u demokratske vrednosti bile su dovoljne da autokratska vlada za dva dana kapitulira.

Na predlog vladajuće partije "Gruzijski san“, parlament je podržao nacrt Zakona o stranim agentima. Plan je bio da prema usvojenom zakonu sve organizacije čije finansiranje iz inostranstva iznosi više od 20 posto moraju biti registrovane kao strani agenti ili bi bile suočene sa drakonskim kaznama.

Kakve su posledice ovakvih zakona, Gruzijci su mogli da vide na primeru severnog suseda. Rusija je još 2012. godine usvojila identičan zakon, kao završni čin obračuna sa nevladinim organizacijama, kritičkim medijima i građanskim društvom.

Ovo nije prvi pokušaj partije Gruzijski san da zarobljava medije i zastraši kritičare vlasti. Poslednjih godina bilo je nekoliko slučajeva hapšenja i gonjenja opozicionih lidera, dok su mediji često izloženi pritisku vlasti i zastrašivanju.

A nije ni prvi put da se građani ovakvim urušavanjima demokratije suprotstave. U novembru 2021. Godine, kada je parlament prvi put razmatrao ovaj zakon, na hiljade ljudi takoše je bilo izašlo na ulice. Tada je uz građane stala i ujedinjena koalicija opozicionih partija, civilnog društva i medija.

Šef vladajuće partije Irakli Kobahidse govorio je o "radikalnim snagama“ koje protestuju i povukao paralelu sa protestima na kijevskom Majdanu 2014, čija je posledica, kaže Kobahidse, bila a je "Ukrajina izgubila 20 odsto“ svoje teritorije.

Zbog odupiranja državnoj sili uhapšeno je 66 demonstranata.

Borba za evropsku perspektivu

Veliki deo besa građana nije se ticao samo spornog zakona, već što je on pokazao koliko je sadašnja vlast skrenula ka Rusiji, a zakon bi samo još više naškodio ionako malim šansama Gruzije da jednog dana postane članica Evropske unije.

Portprol amričkog ministarstva spoljnih poslova Ned Prajs je izjavio da je Zakon o stranim agentima "inspirisao Kremlj“, te da se on kosi sa "jasnim opredeljenjem gruzijskog naroda za evropske integracije i demokratiju“.

Pokazujući svoju jasnu "želju za uspostavljanjem evropskih vrednosti“ hiljade demonstranata je blokiralo glavnu aveniju u Tbilisiju. Sa zastavama Evropske unije i SAD u rukama, pod mlazevima vodenih topova i u diku suzavca mnogi demonstranti su uzvikivali "Ne ruskom zakonu!“. Vijorile su se iukrajinske zastave.

Slično kao u Srbiji, gruzijski vlast neguje bliske političke i poslovne odnose sa Moskvom, dok građanima i "zapadnim partnerima“ prodaju priču o Gruziji u Evropi.

Iako je mala zemlja na južnom Kavkazu podnela zahtev za članstvo u EU 3. marta prošle godine, zajedno sa Moldavijom i Ukrajinom, EU je ipak, za sada, rekla ne. U Briselu je Gruzija stavljena na čekanje zbog demokratskog nazadovanja pod vođstvom partije Gruzijski san, iako prema istraživanjima preko 80 odsto građana podržava evropske integracije. Svi ti ljudi moraće još uvek da se zadovolje samo "evropskom perspektivom“, koja im je ponuđena u junu prošle godine.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com