Dvanaestoro Republikanaca do sada se kandidovalo za predsedničku nominaciju Republikanske stranke, a završni unutarstranački izbori održaće se u februaru naredne godine. Dešavanja u ovoj stranici sve više liči na 2016. kada se u izbornoj trci nadmetalo čak sedamnaestoro kandidata.

Kako gotovo da ne prođe dan, a da se neko ne kandiduje za budućeg predsednika, nije isključeno da taj broj bude dostignut, pa čak i prebačen.

Poslednji se kandidovao Kris Kristi, bivši guverner Nju Džerzija. On je u utorak predao dokumentaciju Federalnoj izbornoj komisiji. Dan pre njega, isto je učinio Majk Pens, bivši potpredsednik tokom Trampovog prvog mandata.

Sagovornici poratala "Vremena“, docenti na Fakultetu političkih nauka Marko Dašić i Milan Krstić, vide scenario u kome bi neki od njih mogli da prestignu Trampa u trci za predsedničku nominaciju.

Prepoznatljiva lica

Krstić navodi da ove kanidature nisu neobične samo u pogledu broja, već i toga da su među kandidatima oni koji su obavljali neke od važnijih funkcija.

"Imamo veliki broj kandidata prepoznatljivih široj javnosti: predsednik, potpredsednik, guverneri, senatori, ambasadorka u Ujedinjenim nacijama“.

To, naravno, ne znači da će svi ostati u trci do kraja.

"Na početku uvek ima veliki broj kandidata. Neki se povuku čak i do početka same trke, a neki odmah nakon prvih preliminarnih izbora ako ne ostvare dobar rezultat“, kaže Krstić.

Indijsko-američki biotehnološki preduzetnik Vivek Ramasvami koji je na listi kandidovanih Republikanaca ne spada u ova "prepoznatljiva lica“. Za kandidate kao što je Ramasvami uvek je najteže davati prognozu jer oni nemaju neki politički legat na osnovu kog će se birači opredeljivati.

"To što je neko proglasio nominaciju, ne znači da će zaista biti u trci unutar same partije jer uvek postoji mogućnost da pre unutarstranačkih izbora neko povuče i da podršku i novac prikupljene u kampanji nekom drugom“, objašnjava Dašić.

Kad je Tramp u igri, Tramp je broj jedan

Ron Desantis, guverner Floride, koga često nazivaju i “mali Trampa”, za razliku ostalih, objavio je svoju kandidaturu na neobičan način – u audio intervjuu na Tviteru sa Ilonom Maskom.

Prema istraživanjima, Desantis je drugi na listi popularnosti među glasačima. Pens je treći, ali opet daleko i od Trampa i od Desantisa.

Kako objašnjava Dašić, Desantis će sada igrati na kartu sopstvenog nasleđa kao guvernera.

"Desantis je pre dve godine na izborima pokazao koliku podršku ima u svojoj matičnoj državi Floridi – naročito povodom mera koje je donosio tokom borbe protiv pandemije korone“, objašnjava Dašić.

Problem za ovu situaciju je u heterogenosti Republikanske partije.

"Ako to ne bude homogeno telo, raspršiće se na više kanidata, makar u početku. To ne znači da će do kraja ostati tako jer uvek tokom predizbora neki kandidati izlaze, pridružuju se drugima da bi se napravilo nekakvo pariranje i to je prirodno u toku izbora i kod Demokrata i kod Republikanaca“, vidi kao problem Krstić.

Dašić je naveo primer kako Kevin Makartni teško izabran za predsedavajućeg Predsedničkog doma.

"Republikanci nisu jednoglasno podržavali politiku svog establišmenta ili nekog koga percipiraju kao rukovodstvo stranke“, ističe on.

Pens – Tramp koji ume da prećuti

"Pens je kvalitetan kandidat zahvaljujući tome što je već bio potpredsednik tokom Trampovog prvog mandata“, objašnjava Dašić koji za njega voli da kaže da je on Donald Tramp koji ume da prećuti kada je to potrebno.

"Trampu nedostaje samokontrola. Nekada mu taj nedostatak donese nove glasove, ali nekada mu donese i političku štetu. Primera radi, Bajdena je tokom prethodne kampanje nazivao "Sleepy Joe“, priča on i smatra da će i ova kampanja biti bogata tim stvarima.

Kako objašnjava Krstić, Pens nije ideološki protivnik Trampa, iako obojica imaju istu bazu na koju pretenduju.

"Time što su šestog januara Trampove pristalice upale na Kapitol hil, a on se od toga nije ogradio, narušio se jedan od temelja konzervativizma, a to je da nema revolucionarnih promena, da se na institucije ne sme ići silom, da se zna da su zakon i institucija svetinja“, vidi on kao nešto nije oduzelo mnogo popularnosti Trampu.

Podsetimo, Pens je razočarao Trampa tokom prethodnih izbora sa Bajdenom, kada su Trampove pristalice nasilno upale u Kapitol hil i bunile se zbog pokradenih glasova.

Da li je to novi Tramp

Tramp, za koga se govori da će se ponovo vratiti na mesto predsednika, sada je drugačiji.

Dašić, kako kaže, dobro poznaje njegov karakter koji mu je pomogao da se iz pozicije autsajdera 2016. probije u sam vrh Republikanske partije.

Danas mu, smatra, karakter pomalo i odmaže zbog načina komunikacije sa unutarstranalkim kolegama.

"Smatram da će novi Tramp voditi borbu na nekoliko frontova: unutar stranke, sa Demokratskom partijom i političkim i pravnim sistemom

Svojim legatom iz prve predsedničke funkcije Tramp plaća cenu i pravno i politički i sada ima mnogo teži zadatak pred sobom, iako je 2016. bio autsajder, smatraju naši sagovornici.

"Političkim i pravnim procesima nije kraj i verujem da će ih biti još tokom same predsedničke kampanje“, ističe Dašić.

Ana Elez

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com