ProGlas na KiM
3. 12. 2023. / 14.41
Hvala vam što nas niste zaboravili
Na kraju današnje tribine inicijative ProGlas u Kosovskoj Mitrovici, jedan mladić je rekao: „Mislili smo da ste nas svi iz centralne Srbije zaboravili, a onda ste vi došli i hvala vam za to"
Miodrag Jovanović je govorio o tome da se ne sme više pristajati na to da jedan čovek pretvara državu u političku partiju, i da su najvažnija državna pitanja, uključujući i pitanje KiM, svedena na pitanje Aleksandra Vučića. "Ako znate da u Ustavu Srbije stoji da vlada kreira i vodi politiku, onda se pitate zašto to čini predsednik države? Zašto jedan čovek protivustavno preduzima jednu takvu nadležnost i zašto mi pristajemo na to?“, kazao je Jovanović.
Gojko Božović je istakao da su oni došli u Kosovsku Mitrovicu da razgovaraju i da čuju prisutne. Kazao je kako putujući po Srbiji, na tribinama “Podrži i potpiši ProGlas“, stalno sreću zabrinute ljude, pune nezadovoljstva i brige – kako zbog toga što nema zapošljavanja bez partijske knjižice, kako zbog uslova lečenja i ugrožene egzistencije, zbog toga što država neće da pomogne pojedincu, jer je poistovećena sa partijskim potrebama najdominantnije stranke i voljom jednog čoveka – ali i nade da će promena doći. Božović je naglasio i da se ProGlas neće završiti ovim izborima, nego će nastaviti da traje, sa što većim brojem ljudi, kao jedna vrsta kritičkog korektora za svakog koji bude na vlasti, za svako neispunjeno obećanje… Takođe je naglasio da je potrebno da oživi solidarnost među građanima i dijalog.
Govornici su istakli i da je neophodna ne samo promena vlasti, već promena sistema vrednosti, koja će početi promenom vlasti, a onda sledi dug i složen put.
Milica Andrić Rakić je govorila o važnosti smenjivosti vlasti i njene reprezentativnosti, odnosno vlasti koja bolje predstavlja narod, ali i prisutnoj apatiji, te težnji da se održi status kvo. "Koja je cena održavanja statusa kvo, sve nam je gore, pod sve smo većim pritiskom. I stalno stižu poruke iz Beograda da će biti još gore, a nikako ne dobijamo odgovore kako će to neko da spreči“, kazala je ona.
Razgovaralo se i izlasku građana severnog Kosova na izbore, s tim što će ove godine (kao i prethodne), umesto u opštinama u kojima žive, morati da glasaju u Tutinu, Novom Pazaru i Raškoj; zaposleni u institucijama na severu Kosova će sesti sa svojim šefovima u autobus i grupno otići na izborno mesto, a ostali će morati da svojim autom odu do tih mesta, s tim što je taj put, iako veoma kratak u kilometrima, prošle godine trajao satima. Šta je poruka i jednima i drugima?
Jovanović je kazao da je, za početak, problem što nije omogućeno građanima da glasaju u mestima prebivališta, što predsednik zauzima defetističku poziciju i neprestano kukumavči na ekranima, a da nema nikakve spremnosti i odlučnosti da se bori za rešenje koje je bilo moguće pre dve godine – da se glasa u opštinama na severu Kosova.
"I čija je odgovornost što to više nije moguće? Reći će – Priština, ali to je igranka u dvoje“, dodao je Jovanović.
Kada je reč o konkretnim smernicama, kazao je da, koliki god da je strah, niko ne može da zna kako je neko glasao kada se nađe iza paravana, a da ukoliko je neko u ovom naopakom sistemu nateran da slika listić, "na kraju precrtajte sve što ne želite da bude vaš glas, i nek ostane (neprecrtan) samo onaj za koga biste želeli da glasate.“
Naglasio je i da živimo u predpolitičkom društvu u kojem je normalno nešto što nikada ne bi smelo da to bude, kao i da je isto ono što doživljava danas, doživljavao pre 30 godina – da im vlast ne da da govore, da im se zabranjuju sale… Po rečima Jovanovića, neophodno je dekriminalizovati političke vlasti, da dođe do odvajanja partikularnih interesa od državnih, do rada institucija.
"Niko ne sme da se igra politike, kao da je u društvenoj igri monopola“, nastavio je on, dajući primer fudbalskog stadiona u Leskovcu koji je podignut "kao kada u monopolu stavimo hotel na neko polje“, pa je tek posle postavljeno pitanje – hoće li biti utakmica, ko će upravljati time.
"Ovde su i igri monopola i kartice sa teritorijama“, zaključio je Jovanović u Kosovskoj Mitrovici.
Milica Rakić Andrić je kazala da je do prošle godine, kada se glasalo u svojim opštinama, bilo oko 50.000 glasača, a da je, kada se glasalo prvi put u Raškoj i drugim mestima, glasalo oko 20.000 ljudi. Ona lično je na glasačko mesto, put od dvadesetak kilometara, prelazila pet sati.
"Od 2013, svaki izborni mehanizam, tačnije svaka negativna metoda, je prvo bila isprobana ovde, pa onda primenjena u Srbiji“, kazala je ona, opisujući potom kako je to izgledalo – prvo se novembra 2013. počelo sa lažnim obećanjima i pretnjama po fizičku bezbednost; kasnije, kada više nije postojala nijedna dovoljno jaka politička struja da tome može da se suprotstavi, počinju da se prikupljaju "sigurni glasovi unutar institucija“, a na izbore se išlo tako što se glasači okupe, sačekaju predstavnika Srpske liste, koji potom stane na početku kolone, a za njim idu ostali; od mehanizma kontrole fabrikovanim krizama došlo se do realnih kriza, opasnih po živote.
"Kosovo je prisutno u kampanji u Srbiji u tome – koliko je određena partija za ili protiv Sporazuma o putu ka normalizaciji“, istakla je Radić Andrić, dodavši: "Naši problemi dolaze baš zbog toga što su svi fokusirani na krajnji dogovor Beograda i Prištine, dok je sve ostali potpuno po strani. Srpske vlasti kažu nedavno, evo stižu lekovi posle dve i po godine. A pitate li se, šta se dešavalo te dve i po godine?“
Gojko Božović je istakao da "obični ljudi imaju mnogo više razumevanja i solidarnosti sa našim sunarodnicima na Kosovu i Metohiji, nego što to ima vlast koja vlada Srbijom više od 10 godina. Kako običan svet živi, koje su njegove realne potrebe – mi to ne saznajemo od onih koji vladaju. Vlast se personalizovala. Postala je duboko lična, bez odgovornosti i obaveza prema ustavnom poretku zemlje.“
Nakon obraćanja, govornici su pričali sa prisutnima. Pre nego što će postaviti pitanje, jedan mladić iz publike je kazao: "Mislili smo da ste nas svi iz centralne Srbije zaboravili, a onda ste vi došli i hvala vam za to.“
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com