Iako politika ne može bez računanja i brojeva, ona se nikada, zapravo, ne svodi na brojeve. Osim što su dušu dali za manipulisanje, brojevi su važni u ispitivanjima javnog mnjenja, recimo. Jedino što je varvarski režim Vučićev uspeo da obesmisli čak i brojeve (što nije lako), pa razboritim posmatračima ostataka srpske političke scene nije lako da poveruju u rezultate istraživanja, i to ne nužno zato što ne veruju istraživačima, već zbog toga što u ovako nestabilnim i zatvorenim porecima istraživanja umeju biti vrlo nepouzdana i, na kraju, varljiva (da li je iko mogao da pretpostavi – a nijedno istraživanje takvu mogućnost nije ni naslutilo – da će, u jednoj od dalekih prošlosti, i to kada Srbija još nije ličila na svinjac, Tadić izgubiti od Nikolića?).

Brojevi su, razume se, još važniji u samom procesu glasanja kada se, strogo uzev, sve svodi na broj. Pre toga, međutim, i posle toga – pre čina glasanja i pošto se glasovi saberu – politika radi i vrije na mnogo načina, a brojevi su tu tek deo vrenja, jedan od elemenata političkih igara.

Nikada u poslednjih deset godina na porušenoj srpskoj političkoj sceni, svemu uprkos, pa čak i uprkos ratu u Ukrajini – koji je, sva je prilika, i te kako dobrodošao Vučiću – nije bilo ovoliko vrenja, niti je Vučić mašineriju upregao na ovaj način da bi skrio učinke ključanja. Ništa, naravno, ne vrije na njegovoj strani spektra – osim očigledne nervoze – ali ključa na onoj strani koju pokriva opozicija, te je nužno da se učinci kipuće vode prelivaju i na onaj deo koji bi, ako se Vučić pita, radije da ostane hladan i suv (preciznije: beživotan i nepolitičan). U vrenju, zbog toga, brojevi koji idu Vučiću na ruku – ne vrede dovoljno.

Naime, nesporno je da brojevi idu Vučiću na ruku, a i kako ne bi išli kad u svojim rukama on, doslovno, ima sve: silu (koju upotrebljava protivzakonito i bez opravdanja), novac poreskih obveznika (koji ne troši u opštem interesu nego privatno, dakle nezakonito i bez opravdanja) i čitav spektar krvožednih medija (koje je svikao, kao pas što se može izdresirati, da ubijaju na njegov znak). To pokazuju brojevi.

Šta je, međutim, s onim predelima koji se ne mogu izraziti brojevima i u kojima prebivaju nada i beznađe, vera u to da može biti drugačije i neverovanje u bilo kakav pomak, volja da se stane na put štetočinama kakvih teško da je bilo u istoriji ove zemlje i predanost sudbini, dakle sve ono što će se, na jedan ili drugi način, preliti u broj glasačkih listića. Ali sve do tog trenutka, dok se glasačke kutije ne otpečate, do tog trenutka brojevi će nemoćno da padaju pored tih predela jer oni se, naprosto, ne daju ubrojiti.

Kako, dakle, stojimo s nadom da će najpogubnija srpska vlast (uz, dabome, neprežaljeni Miloševićev režim) da se skine s grbače ove zemlje? Ostavimo li, na čas, brojeve po strani – što, odmah da kažemo, nije dobra metoda, ali ni insistiranje na brojevima nije ništa bolja – vrenje koje se primećuje gotovo na svakom koraku upućuje na promenu raspoloženja, ili, ako ne na promenu raspoloženja – raspoloženje je bilo tu, ali nije bilo volje – onda makar na promenu volje da se nešto uradi, u ovom slučaju to znači da se izađe na izbore.

Deset godina ljudi žive u istom čabru, u istom začaranom mehuru u kojem se, uprkos svakodnevnoj histeriji koju Vučić širi, u osnovi ne događa ništa. Za veliki broj ljudi – a Vučić se obraća upravo njima, ne ljudima koji čitaju ove redove – izvan mehura ne postoji ništa drugo. Oni se ne menjaju i neće se promeniti. Onih, pak, koji shvataju da života ima i izvan Vučićevog mehura, i te kako je dovoljno da mehur probiju, te samo od njih – a ne od besomučne Vučićeve krađe glasova – zavisi da li će, ovoga puta, mehur da pukne.

Oni koji znaju da postoji život izvan Vučićevog buraga ne bi smeli da se predaju psihičkim smetnjama koje ih vode u depresiju, lenjost, beznađe. Brojevi nam neće dati odgovor na pitanje hoće li ti ljudi koji znaju da se pokrenu 3. aprila, ali nam brojevi govore da je tih i takvih ljudi dovoljno da se ovaj režim sruši, ili, makar, da mu se 3. aprila izmaknu važni oslonci. Zato ovde i jeste reč o egzistencijalnom problemu, a ne o pukim računskim radnjama.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com