Kao grom iz vedra neba došla je najava Aleksandra Vučića o ogromnom povećanju penzija od 18,2 odsto. Ne samo to, nego će se povećati i minimalac za 12-13 odsto, a uz to će se poslodavci "rasteretiti“ poreza i doprinosa na plate, odnosno država će se odreći trista miliona evra u korist poslodavaca. Uz to, predsednik očekuje i da će prosečna zarada u Srbiji u martu sledeće godini doći do 710 evra. Doduše, ipak je izneo jednu ogradu, da će sve to ipak zavisiti od razgovora sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF).

Ovako "preuranjena“ Vučićeva najava povećanja penzija pokazuje razmere krize koja pogađa pre svega siromašne slojeve stanovništva. Zvaničan podatak je da je rast cena samo u maju iznosio 1,2 odsto, a u odnosu na maj prošle godine čak 10,4 odsto (uz ovakav mesečni rast, godišnja inflacija bi bila 15,4%).

Uz to, po cenu ogromnih gubitaka koje trpe EPS i Srbijagas, veštački nisko se drže cene struje i prirodnog gasa, a zamrznute su cene niza vitalnih artikala. Zato će, kako je istom prigodom Vučić najavio, iz budžeta morati da se isplati za energiju "skromnih“ milijardu evra. Bez tih veštački niskih cena inflacija bi bila za nekoliko procenata veća.

Nema sumnje da su penzioneri najveći gubitnici u sadašnjoj situaciji. To najvernije Vučićevo biračko telo dobilo je povećanje penzija ove godine od samo 5,5 odsto i "jednokratnu“ isplatu od 20.000 dinara. Taj dodatak je odavno potrošen, tako da danas svi penzioneri osećaju značajan pad standarda. Cene osnovnih artikala i usluga neophodnih za život, posebno poljoprivrednih proizvoda, poskupeli su znatno više nego što je zvanična inflacija, bar 20 odsto, a to je ono što najviše pogađa siromašnije slojeve.

Sumorno lice budžetske "sreće“

Trenutno budžetski prihodi rastu više nego što je planirano, ali to je i očekivano uz ovako visoku inflaciju. Što više cene rastu, rastu i prihodi od PDV-a i sa te strane državi odgovara inflacija. Primanja budžeta su znatno bolja od projekcija, prvenstveno zbog velike inflacije (u budžetu je projektovana samo 3 odsto) a ne zbog poboljšanja privredne aktivnosti; naprotiv, izvesno je da će rast BDP-a biti manji od predviđenih 4,5 odsto.

Ali ta "sreća“ za budžet ima više lica. Inflacija znači i znatno veće troškove koje država ima za, na primer, izgradnju autoputeva. Izuzetno opasno za javne finansije je naglo povećanja troškova zaduživanja. Srbija neće moći da povlači više sredstva uz kamatu oko 2 odsto na desetogodišnja zaduživanja u evrima, već će vrlo verovatno to morati da plati sa 6 do 7 odsto godišnje, a možda i više (italijanske obveznice su skočila na više od 4 odsto, što je izazvalo uznemirenje Evropske centralne banke). A država mora do kraja ove godine da obezbedi 3 milijarde evra samo za vraćanje dospelih obaveza, a da ne govorimo o pokriću deficita koji će, uz troškove za energiju, biti možda i viši od 3 milijarde evra. Sve to je bilo lako uz niske kamate i višak novca na tržištu, ali to vreme je prošlo.

Naglo povećanje izdvajanja za penzije, kako bi se kako-tako obezbedio socijalni mir, negde će morati da se plati. Država će morati i da se "prikoči“ sa preambicioznim investicionim planovima, pa će mnogi projekti vrlo verovatno otići pod led (metro, nacionalni stadion, filharmonija, nove saobraćajnice). U suprotnom nas čeka slom javnih finansija, zašta je sadašnja vlast, sa puno razloga, stalno napadala "žute“.

I da podsetimo: jedan od osnovnih razloga zašto su urušene javne finansije za vreme Tadićeve vlasti bilo je "vanredno“ povećanje penzija od 10 odsto 2008. Godine. Upravo to sada Vučić planira.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com