Dok Rusi gomilaju trupe duž granice sa Ukrajinom i Zapad bruji o tome da Putin tek što nije napao, u Ukrajini se život odvija normalno, makar na površini, piše nemačka novinarka Daniela Pruger za "Tagesšpigel“. Već osam godina navikli na život u ratnom stanju, Ukrajinci se bez ikakve panike za svaki slučaj pripremaju za "rusku invaziju“ koju najavljuje ko stigne, a što Kremlj uporno demantuje.

Reportaža Danijele Pruger daje uvid u deo ukrajinske svakodnevnice.

Ratni kurs za žene

Oleksandr Bilecki se još 2014. na istoku Ukrajine borio protiv ruskih separatista koje finansira i podržava Rusija. Ratni veteran u jednoj od sala univerziteta Taras Ševčenko drži kurseve samoodbrane i preživljavanja za žene, za koje kaže da su "savesnije“ od muškaraca i da će svoje znanje prenositi na druge.

U hodniku ispred amfiteatra je veliki red u kome čeka oko 200 žena koje hoće da nauče kako da se ponašaju u kriznim situacijama – pa i u najgorem slučaju moguće ruske invazije. Bilecki objašnjava da je najvažnije da se "pođe od najgoreg“, pa je onda svaki drugi rasplet "neka vrsta bonusa“. Publika je šarolika, tu su instruktorke fitnisa, majke i domaćice, doktorke, mnoge sa manikiranim noktima, sve pažljivo slušaju, što čuju zapisuju u beležnice.

Dok se u pozadini projektuje powerpoint prezentacija, Bilecki nabraja najvažnije: mentalnu spremnost, taktiku, sposobnost, opremu. Priča da su iz istorije naučili da u slučaju opsade grada može da dođe do nestanka električne energije, oskudice prehrambrenih arikala, prestanka rada gradske čistoće.

Ukrajinska ženska garda

Dok je Oleksandr bio na frontu, njegova supruga, advokatica Olena (39) je bila u Kijevu i na Fejsbuku napravila  grupu "Ukrajinska ženska garda“. Grupa je članicama čiji su muževi na frontu bivali ranjeni ili ubijeni, pružala emocionalnu podršku. Usput su bivale obučene i kako da pucaju i da se brane. Ženska garda je bila poslednji put aktivna 2018, do kada je preko 30.000 žena prošlo njen trening. Sledile su relativno mirne godine.

Olena, majka troje dece trudna sa četvrtim, sada pomaže mužu da organizuje ove kurseve. Kaže da žene koje dolaze hoće da se informišu, hoće da znaju koje zalihe da nabave, gde treba da se sakriju uslučaju opasnosti, kako da se u slučaju rata umreži komšiluk.

U poslednjem redu sale sedi Oksana (44) koja je 2014. sa mužem pobegla iz Donjecka na istoku zemlje. Njeni roditelji i dalje žive u gradu koji u potpunosti kntrolišu separatisti koje podržava Rusija. Zbog toga što povremeno posećuje porodicu, neće da se navede njeno ime.

Kaže da je došla na ovaj kurs jer hoće da "napravi red u glavi“. Do sada je nabavila samo komplet za prvu pomoć . Priča da je 2014, samo dve godine posle Evropskog fudbalskog prvenstva koje je organizovano u Poljskoj i Ukrajini i na kojem su se utakmice igrale i u Donjecku, bila "nepripremljena“. Ne želi da se ikada više oseća toliko bespomoćno.

Blokčetom u grkljan

Druge žene kažu da ne znaju gde bi se drugde informisale. Na pitanje Bileckog ko kod kuće ima oružje ili bar biber sprej, nekolicina slušateljki diže ruke.

Oleksandr im savetuje da se raspitaju gde se u komšiluku nalaze bunkeri za slučaj vazdušne opasnost, ko je od komšija lekar, ko zanatlija, ko poseduje daču u koju bi moglo da se pobegne.

Njegovo predavanje se završava praktičnim treningom, na koji su prisutne žene sve vreme čekale. Jedan bivši vojnik na jednoj od učesnica kursa demonstrira kako se treba braniti od napadača, kako i blok za pisanje može da se pretvori u oružje: urola se, postane tako čvsrt, pa njime može da se udari u grkljan ili slepoočnicu. Pokazuje kako se to radi.

Teritorijalni odbrambeni bataljoni

Dok državna turistička organizacija zemlju promoviše sloganom "Keep Calm and Visit Ukraine“, i na severnom obodu grada se takođe održava borbeni trening za rezerviste, u kome mogu da učestvuju i žene. Tu, na zemljištu fabrike asfalta, inače često dolaze vozači kros motocikla.

Sada se tu svake subote okuplja grupa koja je priključena Terirorijalnim odbrambenim bataljonima osnovanim 2014. koji operišu u sklopu ukrajinske armije. Za slučaj rata u skplopu ovih bataljona je obučeno na stotine hiljada rezervista. Istraživanje Kijevskog instituta za istraživanje javnog mnjenja pokazuje da je jedna trećina Ukrajinaca spremna da u slučaju rata uzme oružje u ruke.

Streljana u Babinom Jaru

Trideset minuta autom odatle Roman Kozub se nalazi u streljani. I ovaj tridesetpetogodišnjak je spreman da brani svoju zemlju. Kaže da u ovoj situaciji, kada države kao Nemačka Ukrajini šalju 5000 šlemova, ima osećaj da mora da uzme stvari u svoje ruke. Roman je otac dvoje dece i radi u IT branši.

U klancu Babin Jar zapadno od centra Kijeva, gde su esesovske jedinice 1941. ubile najmanje 100.000 ljudi, ne nalaze se samo spomen obeležja, već i streljana. Tu se sastaju muškarci koji razmatraju da se priključe odbrambenim bataljonima. Na parkingu bivšeg sovjetskog objekta pretvorenog u sportski centar nalazi se dvadesetak muškaraca. Poznaju se, pozdravljaju se. Razgovaraju na ruskom i ukrajinskom, pričaju viceve, prepričavaju akcione filmove i jedan drugom zahvaljuju na sremnosti da služe svojoj zemlji.

Kozub saznaje šta ga ovde očekuje: od pomoći u slučaju katasrofe do borbe. "U slučaju da grad bude napadnut, biće mnogo ranjenih, mnogi ljudi će početi da beže“, kaže i dodaje da "kao muškarac želi da brani grad sa oružjem u ruci“.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com