Izveštaj Stejt departmenta o stanju verskih sloboda u svetu za 2021. godinu u delu koji govori o Srbiji ukazuje ne višegodišnji problem položaja islamske zajednice – sporenje dve zajednice, jedne sa sedištem u Beogradu, a druge u Sandžaku.

Kaže se da "obe zajednice mogu normalno da funkcionišu", što uključuje primanje finansijske pomoći države, zdravstveno i penzijsko osiguranje za imame. Kao i druge verske zajednice i dve islamske u Srbiji oslobođene su plaćanja poreza. Međutim, ukazuje se da "nijedna ne može da ima autoritet nad stvarima od važnosti za celokupnu muslimansku zajednicu".

Šta to u praksi znači pokazuje primer postupka restitucije. Državna Agencija za restituciju je nastavila da postupa po zahtevima obe zajednice, ali rezultata toga je da im u toku 2021. od imovine nije vraćeno ništa – ni jednoj ni drugoj.

Podela na Beograd i Sandžak traje duže od decenije, a verski lideri razmimoilaze se po raznim pitanjima. Iako su postojali dugogodišnji napori, uz uključivanje država poput Turske, da se dve zajednice objedine, pregovori nisu dali nikakve rezultate. Veruje se da je zbog toga uticaj muslimana u Srbiji, koji čine tri posto stanovništva, u velikoj meri oslabljen.

Četiri islamske zajednice u SFRJ

Nakon raspada Jugoslavije na teritoriji Srbije postojale su četiri islamske zajednice: u Vojvodini, na jugu Srbije, u Beogradu i Sandžaku. Islamska zajednica u Sandžaku stala je na noge kada je na njeno čelo došao Muamer Zukorlić. Pod vođstvom Zukorlića, zajednica u Sandžaku zatražila je objedinjavanje svih postojećih zajednica u Srbiji kako bi na teritoriji zemlje postojao jedan mešihat.

Međutim ideja Sandžaka bila je da sedište te zajednice bude u Novom Pazaru i da ona duhovno i administrativno bude povezana sa Sarajevom. Verski lideru u Beogradu bili su stava da bi na teritoriji države trebalo da se osnuje rijaset, kao vrhovna institucija verske zajednice.

Do rešenja se nije moglo doći, ali su država Srbija i njene institucije doprinele njihovoj podeli tako što je obema dozvolila registraciju 2007. godine. Za duboki rascep u dve zajednice kao glavni krivac označen je Vojislav Koštunica i njegova "klerikalna Vlada“. I dan danas zauzima se stav da Srbija ne bi trebalo da se meša u unutrašnje sukobe među muslimanima.

Islamska zajednica Srbije navela je da registrovanje sandžačke Islamske zajednice u Srbiji nije bilo po zakonu, zbog veoma sličnog imena. Zato je ceo slučaj pred Savetom Evrope, a nastavak suđenja očekuje se krajem ove godine.

Kada su u pitanju druge verske slobode u Srbiji, Stejt department je primetio primere pojedinih antisemitskih incidenata i spomenuo da Vlada Srbije favorizuje Srpsku pravoslavnu crkvu.

S.P./Sandžačke/RSE/DW

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com