Od 180 zemalja i teritorija, Srbija je na 96. mestu, objavila je danas organizacija Transparentnost Srbije, na osnovu istraživanja o korupciji u javnom sektoru za prošlu godinu. Od sto idealnih, indeks korupcije u Srbiji je 38.

Ovo je treća godina za redom kako se Srbija nalazi u donjoj polovini tabele.  Od zemalja u regionu, iza Srbije su samo Albanija i Bosna i Hercegovina. Prošle godine Srbija je bila na 94 mestu, ali sa istim brojem poena – 38. Osim nas, ovaj broj poena imaju Argentina, Brazil, Indonezija, Lesoto i Turska.

Srbija ima pet poena manje od svetskog proseka, 19 poena ispod proseka Evrope, i 26 poena iza proseka onog dela Evrope čiji deo želimo da postanemo.

U ovogodišnjem izveštaju, posebno je ukazano na vezu ljudskih prava i demokratije i korupcije. "Korupcija omogućava kršenje ljudskih prava, a nasuprot tome, obezbeđivanje osnovnih prava i sloboda ostavlja manje prostora za nesputano bujanje korupcije.“

Po oceni Transparentnosti, nazadovanje Srbije u istraživanjima o korupciji je očekivano. Dugogodišnje “odsustvo političke volje” da se antikorupcijski zakoni primene, ove godine je zamenjeno postojanjem “političke volje” da se zakoni ne primene – nezakonito upravljanje najvrednijim javnim preduzećima, a pre svega EPS-a, i netransparentnost o COVID nabavkama, su neki od najnovijih primera.

Transparentnost ističe i javno tužilaštvo koje ne daje jasne odgovore na dokumentovane sumnje na korupciju.

Marta prošle godine je počeo da se primenjuje Zakon o utvrđivanju porekla imovine, koji je SNS ocenjivala kao ključ u borbi protiv korupcije zato što će omogućiti da svi bez razlike budu podložni sankcijama. Do sada se ispostavilo da je donošenje ovog Zakona bilo estradno, i da su njegovi efekti minorni.

Transparentnost Srbija je deo antikorupcijske organizacije Transparency International.

Ovo istraživanje "predstavlja mišljenje ili utisak koji o korumpiranosti državnih funkcionera i javnih službenika imaju oni koji sa njima posluju ili koji o tome savetuju poslovne ljude, vlade i međunarodne institucije.“

Rezultati jednog drugog istraživanja, o percepciji građana u borbi protiv korupcije za 2021. godinu, koji su objavljeni u decembru prošle godine, pokazali su istu situaciju.  Po ovom nacionalnom istraživanju koje je bilo deo Projekta za odgovornu vlast USAID-a, a koji sprovodi CESID, više od trećine građana misli da je došlo do porasta korupcije.

Više od polovine građana je izjavilo da bi prijavljivanje koruptivnih radnji nadležnim organima bilo uzaludno i da se ništa ne bi promenilo. Istovremeno, najveća očekivanja po pitanju borbe protiv korupcije građani imaju u predsednika i Vladu.

S.Ć. /Transparentnost Srbija

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com