Draga Džajić (77) je isturen ispred postojećeg poretka u fudbalskoj organizaciji, podržan i od državne vlasti. Njegova pobeda će označiti i početak prevlasti ekipe okupljene oko direktora Crvene zvezde Zvezdana Terzića, što će dovesti do nekih smena i rokada u organizaciji, ali ne i do suštinskih promena u domaćem fudbalu, pisao je "Vremenu“ 1678 Željko Bodrožić u tekstu Galerija poslušnih i oportunih.

S druge strane, iako podržan od mnogih bivših i sadašnjih fudbalera, trenera i sportskih radnika, a posebno od fudbalskih poklonika jer je viđen kao antipod kontroverznim fudbalskim moćnicima koji godinama unazad upravljaju Savezom i klubovima, Nemanja Vidić (42) je hrabro bio ušao u unapred izgubljenu izbornu trku, čega je sigurno i sam bio svestan, ali isto tako je očigledno namera bila da pokrene priču koja ima šanse da u dogledno vreme rezultira promenama.

Dan pred izbor predsednika Vidić je povukao svoju kandidaturu.

Invazija naprednjaka

Izborna trka je praktično unapred bila odlučena, i to ubedljivo u korist Dragana Džajića, ako je suditi po potpisanim podrškama iz svih regionalnih saveza, strukovnih organizacija i udruženja.

Izborom predsednika i Izvršnog odbora 14. marta konačno će biti zaokružen izborni proces, koji je praktično započeo ostavkom Slaviše Kokeze u martu 2021. godine.

Iz raznih razloga odlagani, izbori su napokon počeli prošlog leta od najnižih saveza – opštinskih, pa preko okružnih, zaključno sa regionalnim. Taj deo izrežirane izborne procedure je odigran i lako je uočljivo da je Srpska napredna stranka uspela da ugura još dosta svojih ljudi na svim nivoima, kao i da su se mnogi dugogodišnji fudbalski funkcioneri priklonili vlasti i tako zadržali svoje pozicije.

Uz to, tokom izbora smanjen je uticaj kadrova Socijalističke partije Srbije, bolje rečeno Novice i Ivice Tončeva, pre svega u FS Istočne Srbije. A kako funkcioniše ta većina prvi je na svojoj koži osetio Nenad Bjeković, kada je u oktobru i pored ranije javno iskazane podrške ostavljen bez kvoruma i već viđenog izbora za predsednika FSS-a.

Ko je bio za Vidića

U takvoj konstalaciji snaga i među 85 delegata (samo su četiri žene zastupljene u Skupštini), Nemanja Vidić je ipak pronašao pet potpisa podrške.

Prvi je predao kandidaturu, lično, i to objavio na društvenim mrežama, a podržali su ga: Mirko Poledica, predsednik Sindikata profesionalnih fudbalera i delegat u ime ove organizacije, zatim Zoran Filipović, bivši fudbaler Crvene zvezde i trener, koji je delegat Udruženja reprezentativaca, Dragoljub Vukadinović, poznati direktor i predsednik Uprave fabrike “Metalac” iz Gornjeg Milanovca i delegat istoimenog fudbalskog kluba, te Branko Sosa Babić, poznati trener, koji je delegat ispred Fudbalskog saveza Beograda, i u fudbalskih krugovima malo poznati Todor Petković, koga je u Skupštinu FSS-a delegirao Fudbalski klub Novi Sad.

Ko je gurao Džajića

A Džajiću je prvo zvanično podršku dao FS regiona zapadne Srbije (FSRZS), a predsednik Nebojša Živanović pohitao je u sedište FSS-a da lično generalnom sekretaru Jovanu Šurbatoviću preda potpise podrške, iako se po Statutu potpisi predaju kandidatu, koji ih potom prilaže uz svoju kandidaturu.

A taj novopečeni predsednik najvećeg regionalnog saveza najbolje oslikava novi kadar koji je preplavio fudbalsku organizaciju. Dolazi iz Uba i glavna mu je preporuka što je blizak moćnom naprednjaku Darku Glišiću, kome je pomagao kao vozač i kurir. Donedavno je reklamirao svoju zanatsku radnju za moleraj i gipsane radove, kratko je bio fudbalski sudija i potom je uguran u opštinski, pa u okružni savez, da bi prošlog oktobra zaseo i na čelo FSRZS-a.

A iz zapadne Srbije…

A iz zapadne Srbije dolazi još nekoliko delegata koji su do te funkcije došli uz podršku vlasti: Jovica Vasilić, predsednik pribojskog FAP-a, Dragoslav Josipović, odbornik iz Bogatića i predsednik FS Mačvanskog okruga…

Sa zapada zemlje dolazi i kontroverzni Vlastimir Lukić, kao delegat Loznice, vlasnik firme Vizantin, sumnjičen da je pre pet godina namestio, odnosno kupio tri utakmice za Loznicu u Srpskoj ligi.

Tome svedoči i audio-snimak njegove prepirke na klupskom sastanku, koju je neko od nezadovoljnih igrača snimio: “Ja nisam nijednog od ovih ovde igrača doveo ovde da se borimo za opstanak i da kupujem ja tri utakmice. Znači, znate li gde bismo mi bili sada da nismo završili te utakmice? Ne bismo nigde bili”, čuje se kako Lukić izgovara, a kada ga je novinar “Danasa” zamolio za izjavu tim povodom, lakonski je samo odgovorio da ostavlja pravosuđu da radi svoj posao.

Naravno da pravosuđe nije uradilo svoj posao, a Lukić i dalje vedri i oblači u Mačvanskom okrugu, klub je uveo u Prvu ligu, a dobiće od predsednika države i velelepni stadion.

Sin Bratislava Gašića na istoku

I novi predsednik FS-a regiona istočne Srbije (FSRIS), Nišlija Zoran Ignjatović, ima sličan meteorski napredak kroz fudbalske organe kao kolega mu Živanović: funkcioner je SNS-a, donedavno većnik Gradske opštine Pantelej, najednom se našao u niškom Savezu, pa je postao potpredsednik Nadzornog odbora FSS-a, i na kraju pre nekoliko meseci i predsednik regionalnog Saveza.

A vodeću ulogu na istoku Srbije preuzeo je Vladan Gašić, koji je potpredsednik FSRIS-a, donedavni predsednik FS-a Rasinskog okruga i od 2016. godine prvi čovek kruševačkog Trajala. I možda, što je najvažnije, sin Bratislava Bate Gašića, aktuelnog ministra policije i jednog od najmoćnijih naprednjaka.

Mladi Gašić je svoj klub za nekoliko godina od Prve rasinske okružne lige, što je peti rang, doveo do Prve lige Srbije, drugog ranga u državi, a u poslednje dve godine uspeo je da u FSRIS-u nadvlada ekipu braće Tončev i ubaci u regionalni, a i niže saveze svoje (SNS) ljude.

Ceo tekst Željka Bodrožića možete da pročitate OVDE

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com