Predizborna kampanja u Grčkoj ulazi u završnu fazu, ali su birači slabo zainteresovani. Na prošlim izborima 2019. izlaznost je bila ispod 58 odsto, a u nedelju 21. maja mogla bi da bude još manja.

Grčka je pred novim izborima, ali kako za sada stvari stoje, narod kao da oni ni ne interesuju. Razloga za takav opšti stav ima mnogo, ali preovladava teza da su “svi političari isti”, kao i da svi oni posežu za prljavim igrama radije nego za argumentima.

Javnom raspravom već mesecima dominiraju skandali i lažne vesti, prenosi Dojče vele. Građani žele stabilnost i neku normalu. S druge strane i njima su se smučile energetska, dužnička, izbeglička i pandemijska kriza.

Da im je sve preko glave, potvrđuju i njihovi šaroliki odgovori u anketama, na jednostavno pitanje: “Koja reč najbolje opisuje vaša očekivanja u budućnosti zemlje?”.

Reči "rezignacija/frustracija“ odabralo je 42,7 odsto ispitanih, a zatim "bes“ (40,7%). Samo 13 odsto njih odlučilo se za reč "poverenje“. Ankete pokazuju da građani imaju malo poverenja u konzervativnu vladu premijera Kirjakosa Micotakisa, a još manje u glavnu opozicionu stranku bivšeg premijera Aleksisa Ciprasa.

U svim anketama vladajuća konzervativna Nova demokratija (ND) ima manje-više tesnu prednost. U zavisnosti od istraživanja, ND ima između 29 i 32 odsto podrške, a opoziciona Ciprasova Siriza, koalicija radikalne levice, 24 do 27 procenta. Na trećem mestu je socijalistički PASOK s 8,5 do 11 odsto, a slede KKE (komunisti) s 5,5 do 7 odsto i stranka MeRA 25 (DiEM25) bivšeg ministra finansija Janisa Varufakisa sa 3,5 do 4,5 procenata podrške.

Na dnu liste su dve stranke krajnje desnice: "Grčko rešenje“ (Elliniki Lysi), stranka slična desno-populističkoj Alternativi za Nemačku (AfD), kao i jedna partija naslednica neonacističke stranke. Obe imaju podršku oko tri odsto glasača. Deset odsto građana još uvek je neodlučno. Izborni cenzus za ulazak u parlament u Grčkoj je tri odsto.

Osim ako ankete ne greše, što se događalo više puta poslednjih godina, izgledi za formiranje vlade nakon izbora veoma su ograničeni. Verovatno nijedna stranka neće moći sama da vlada i moraće da se formira koalicija.

Premijer Micotakis jasno je stavio do znanja da to ne želi. Zato računa na drugi krug glasanja, koji se sprovodi po drugačijem sistemu. Siriza, s druge strane, želi da pokuša da formira takozvanu "progresivnu koaliciju“. Njihov lider Cipras bi da vlada zajedno sa socijaldemokratama iz PASOK-a, ali te dve stranke morale bi da dobiju 151 od 300 mesta u parlamentu. To je u ovom trenutku malo verovatno.

Nova demokratija već sada upozorava na "haos“ ako ne ostane na vlasti. Izbornim sloganom "Stabilnost – odvažnost – napred“ lider stranke Mikotakis pokušava da uveri birače da je on prava osoba za privredni uspeh zemlje. Obećava povećanje plata, funkcionalnu državu i bolji zdravstveni sistem.

Međutim, narod se u vladu najviše razočarao posle stravične železničke nesreće početkom marta ove godine kada je poginulo najmanje 57 osoba, a stotine su povređene. Drugi minus za vladu je apsolutni zastoj u istrazi oko afere prisluškivanja. Vlada je samo uz svesrdnu pomoć izrazito provladinih medija uspela to da ublaži. Samo još Evropski parlament, nekolicina novinara i Nikos Andrulakis, lidera PASOK-a, koji je bio najpoznatija žrtva prisluškivanja, još uvek insistiraju na razjašnjavanju te afere.

U svakom slučaju, vremena za uticaj na narod je sve manje, a ankete pokazuju da je pitanje koliko će građana uopšte izaći 21. maja na izbore.

I.Đ./Deutsche Welle