Mada je više nego očigledno da je od "crvenog talasa pobede“, o kome su sanjali republikanci, ostalo tek nešto malo vode koja još uvek može da iscuri između njihovih prstiju, to ne znači da i tih nekoliko kapi ne mogu potpuno da poremete planove predsednika Džozefa Bajdena i njegovih demokrata. Prema najnovijim procenama CNN-a, od ukupno 435 republikanci trenutno imaju 216 poslanika u Predstavničkom domu, a demokrate 199, dok su i jedni drugi izjednačeni u Gornjem domu sa po 48 od ukupno 100 senatora.

Amerikanci, inače, obožavaju da ostavljaju ocene na sajtovima kompanija u kojima su zaposleni, prodavnicama u kojima troše plate, bankama kojima duguju hiljade dolara za kuće i kola, psihijatrijskim ordinacijama i teretanama koje služe da se sve to lakše podnesu ili barovima u koje odlaze da sve zaborave, pa se tako na polovini predsedničkog mandata Džozefa Bajdena biračima ukazala prilika da se izjasne  i o vladavini Demokratske partije koja je tokom prethodne dve godine imala i predsednika i većinu u oba doma Kongresa, što im je dalo punu slobodu da upravljaju najmoćnijom zemljom sveta onako kako su to najbolje znali u umeli.

Šta o tom učinku misle građani više je ili manje jasno, kao što je i očigledno kako će proći vozač "lifta“ kada nekoga ko, na primer, žuri u pozorište na Muri hilu, zaglavi u 41. ulici gde će putnik presedeti trećinu prvog čina predstave jer onaj koji sedi za volanom nije bacio pogled na Gugl mapu i video da se do tog istog mesta može, bez nenormalnih gužvi u saobraćaju, stići i 37. ulicom.

Demokratska inflacija

Slično je i sa vladavinom demokrata. Krenuli su punom brzinom na početku Bajdenovog mandata dajući mu punu podršku za ekonomski paket pomoći građanima u jeku pandemije kovida; bez rasprava je usaglašen zakon kojim je predviđena kompletna rekonstrukcija, u pojedinim delovima zemlje, potpuno ruiniranih puteva i železnice; nešto je napravljeno na saniranju problema klimatskih promena i pooštravanju procedura za kupovinu oružja koje se, doslovno, na pojedinim mestima može dobiti uz bilo koji lični dokument.

Ali je u međuvremenu došlo do haotičnog povlačenja iz Avganistana, nekontrolisanog talasa migranata koje republikanski guverneri pojedinih saveznih država jednostavno trpaju u autobuse i šalju tamo gde vladaju demokrate i, što je najgore, inflacije koja je, uprkos stalnim intervencijama Federalnih rezervi, još uvek blizu četrdesetogodišnjeg maksimuma. To, je naravno, donelo sa sobom neprekidna poskupljenja renti za stanove, veće kamate na kreditnim karticama kojima svi sve plaćaju, više troškove osnovnih životnih potrepština i goriva, bez čega je život u Americi, zbog ogromnih rastojanja između bilo koje dve tačke koje treba prevaliti, potpuno nezamisliv, što se sve zajedno, više nego očigledno, biračima nije previše dopadalo.

Republikanski abortus

Oni, ruku na srce, nisu rekli da su potpuno razočarani vladavinom demokrata. Ali su neočekivano povoljnom rezultatu Demokratske partije ipak u velikoj meri doprinela sveža sećanja građana na nasilni upad republikanskih ekstremista u Kongres 2021. u pokušaju da se onemogući mirna primopredaja predsedničke vlasti, Trampovo neskriveno oduševljenje Vladimirom Putinom, koji zločinima u Ukrajini pokazuje svoje pravo lice, i konzervativna odluka Ustavnog suda koja je dovela do zabrane abortusa u pojedinim saveznim državama.

To, opet, ne znači da republikanci nisu zabeležili određeni uspeh kojim mogu da budu zadovoljni. Već bi samo preuzimanje Predstavničkog doma moglo potpuno da blokira predsednikovu agendu, jer je za usvajanje bilo kog zakona potrebna podrška u oba doma Kongresa. Proći će još dosta vremena pre nego što se prebroje svi glasovi i reše žalbe oko neregularnosti izbornog procesa, dok se još uvek čekaju krajnje neizvesni rezultati glasanja u pojedinim saveznim državama, ali je već sada jasno da su ovo bili tipični američki izbori u kojima su u prvom planu bile domaće teme. Bolna pitanja agresije na Ukrajinu, koju SAD bezrezervno podržavaju, ili strateško suparništvo sa Kinom, ostali su negde daleko u pozadinskom planu o čemu se gotovo nije pričalo tokom kampanje i javnih suočavanja kandidata.

 Izbegavanje političkih razglabanja

Nije se previše govorilo među ljudima ni o samim izborima uoči njihovog održavanja, dok su svi mediji brujali o njihovom "istorijskom značaju“ koji će "odrediti sudbinu Amerike“.

Nakon završene pozorišne predstave na Muri hilu, doslovno se nije moglo čuti da je bilo ko od pedesetak gostiju koji su ostali na koktelu sa glumcima, spomenuo glasanje. Polarizovani do te mere da svaki razgovor o politici znači uzajamno klimanje glavama istomišljenika ili iscrpljujuće prepirke sa onima sa kojima se ne mogu složiti, pričali su o onome zbog čega su došli – pozorišnom komadu.

Niko nije bio spreman da sebi i drugima uništi veče besplodnim raspravama, znajući da se oni koji se ne razumeju bez objašnjenja, neće razumeti ni nakon objašnjenja, pa da će posle morati da zakazuju dodatne termine u ordinacijama gde će slušati savete o mirnom rešavanju konflikata ili plaćati dodatne sate u teretanama, u zavisnosti od toga kome je koja vrsta terapije bliža srcu.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com