"Izdavač godine“ je  najveća nagrada Međunarodnog beogradskog sajma knjiga. Ove godine dodeljena je Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, a po odluci žirija u kome su Zlata Bojović, predsednica žirija, Anđelka Cvijić, Bojan Jović, Zoran Paunović i Marko Krstić.

Oni su, kako stoji na sajtu Zavoda, ocenili da ova institucija "svojim izdanjima, naučno-stručnim monografijama unapređuje znanje o nepokretnom kulturnom nasleđu predstavljajući ga kao živo polje preplitanja uticaja i podsticaja kulturnih, društvenih i političkih procesa“.

Zavod za zaštitu spomenika kulture Beograda nije izdavač. Njegova osnovna delatnost je da štiti arhitektonsko i kulturno nasleđe grada, što, po mišljenju stručnjaka i Beograđana, ne radi dobro – ali to nije bitno za ovu temu.

Na njegovom sajtu u rubrici Naša delatnost, od deset nabrojanih, na devetom mestu je "izdavanje publikacija o kulturnim dobrima i o rezultatima rada na njihovoj zaštiti“.

Zato je nekako upitno po kom osnovu je nagrađen baš ovom, najvećom nagradom Sajma knjiga, ako mu je izdavaštvo pretposlednja delatnost.

Da je Zavod dobio, na primer, nagradu za izdavački poduhvat, ili za najbolju knjigu, ili najlepšu, ili doprinos nauci, moguće je da se ne bi čudili ni oni koji se ne bi složili sa ocenom žirija. Jer, ovaj Zavod objavljuje studije, monografije, brošure kao svoju prateću aktivnost, to su neosporno potrebna izdanja,  pa je moguće da je baš ove godine objavio neki naslov koji po mišljenju Sajamskog žirija treba nagraditi.

Uostalom, ako je Sajam knjiga  ove godine baš želeo da istakne tu sporednu aktivnost Zavoda, i da ga recimo ohrabri u tome, imao je priliku da to učini na drugi način.

Naime, Zavod je ove godine konkurisao za Posebno priznanje za doprinos u oblasti nauke  monografijama "Arhitektonsko stvaralaštvo Josifa Najmana“ dr Saše Mihajlov, "Nikola Nestorović“ dr Marine Pavlović i "Srednja Evropa i Beograd: arhitektonski uticaji 1919-1941“ dr Biljane Mišić , pa je žiri među tim naslovima mogao da nađe neki koji zaslužuje nagradu – ako je želeo da nagradi baš Zavod.

Ali nije mogao da ga proglasi Izdavačem godine zato što Zavod nije izdavač.

O tome, o kvalifikaciji, piše i sam Zavod na svom sajtu u poslednjoj rečenici informacije o dobijenoj nagradi i naslovima kojima je konkurisao za doprinos nauci. "Izdavaštvo nije primarna delatnost Zavoda“, tako piše.

Žiri je, međutim, smatrao da to nije bitno.

Da paradoks bude još veći, Sajam knjiga je nagradio Zavod za zaštitu spomenika kulture u godini kad je postalo izvesno da će Beogradski sajam biti porušen. Da ga je Zavod zaštitio, Beogradski sajam ne bi bio pred rušenjem.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com