Evropski parlament je na plenarnoj sednici održanoj 23. novembra usvojio rezoluciju o novoj strategiji EU za proširenje, koju je podneo poslanik Tonino Picula iz Grupe socijalista i demokrata (S&D), sa 502 glasa “za” i 75 glasova “protiv”, dok je 61 poslanik bio uzdržan.

U sastavni deo rezolucije ušao je i amandman u kom se države članice EU pozivaju da preispitaju sve bilateralne i EU fondove u zemlji, "koje koriste srpskim vlastima“. Posebno su istaknuti fondovi u okviru Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan, “kako bi se osiguralo da svi rashodi u EU budu u potpunosti u skladu sa strateškim ciljevima i interesima Evropske unije.”

Ovo nije prvi put da se iz EU mogu čuti poruke da bi dodeljivanje finansijskih sredstava trebalo da bude vezano za usklađivanje sa spoljnom politikom EU, posebno u kontekstu rata u Ukrajini. Nemački Bundestag je u maju predložio otežavanje pristupa fondovima EU državama kandidatima koje odbijaju da uvedu sankcije Rusiji.

Rezolucija poziva Komisiju i Savet EU da pitanje usklađivanja sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU posmatraju kao prioritet u procesu pristupanja, te se poručuje da bi pregovori sa Srbijom trebalo da napreduju “samo ukoliko se Srbija uskladi sa sankcijama EU prema Rusiji i učini značajan napredak u reformama vezanim za EU.”

Poslanici su jasno poručili da spoljna politika nije jedini problem koji Srbija ima na putu ka EU, pozivajući Srbiju da “pokaže napredak u demokratiji i vladavini prava”, kao i da pokaže da deli vrednosti i prioritete EU.

Usvajanjem na plenarnoj sednici, rezolucija je postala zvanični stav Evropskog parlamenta o proširenju. Rezolucije EP u ovoj oblasti nisu obavezujuće, već ostaju na nivou preporuke institucijama EU i državama članicama.

S.P. /EWB 

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com