Tehnički govoreći, Srbija je spremna za otvaranje klastera 3, a prva šansa za to mogla bi da bude jun naredne godine. Međutim, već je jasno da će to bez vladavine prava i uvođnja sankcija Rusiji biti nemoguća misija, posebno tokom švedskog predsedavanja Evropskom unijom, po prioritetima mnogo manje fokusiranog na proširenje nego što je to bilo češko.

Mada je bilo jasno nakon sastanka ministara EU 15. decembra da od otvaranja novog klastera i napretka Srbije u pregovorima ka EU neće biti ništa, to građanima nisu saopštile srpske vlasti. Čak ni resorno Ministarstvo za evropske integracije. Takva potvrda stigla je od zamenika češkog ministra spoljnih poslova Martina Košatke. On je u intervjuu za portal European Western Balkans potvrdio da ne postoji atmosfera unutar EU da se sa Srbijom napravi pomak. Osim toga, čak ni debate o tome nije ni bilo.

Češki diplomata mapirao je tri ključne oblasti zbog kojih otvaranje novog klastera sa Srbijom nije bilo niti opcija. To su loši rezultati u oblastima vladavine prava, dijalog sa Prištinom i "veoma nizak“ stepen usklađenosti srpske spoljne politike sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije (ZSBP). "Ovaj problem je pre izvesnog vremena bio skoro sekundaran u odnosu na prethodna dva. Ali sa ruskom agresijom to je postalo pitanje principa i sada će EU zaista insistirati na usklađivanju sa ZSBP“.

Te oblasti prepoznao je i kritičan zaključak Saveta ministara o Srbiji. Međutim, ministarka za evropske integracije Tanja Miščević je u intervjuu za Blic TV rekla da se ne bi složila da su kritike izveštaja Saveta ministra ali i Evropske komisije veoma oštre, već da su "realne u odnosu na potrebu daljeg usaglašavanja“. Ona je ocenila da je Srbija "duboko zagazila u proces unutrašnjih reformi“ te da je nazadovanje zabeleženo "samo u jednoj oblasti“.

U tehničkom smislu, Srbija je još prošle godine ispunila kriterijuma za otvaranje klastera 3 (Konkurentnost i inkluzivni rast). U okviru ovog klastera neka od poglavlja su otvorena, dok su za druga ispunjena merila za otvaranje. Jedna od mera sprovedena je prošle godine, a ticala se Zakona o akcizama.

Međutim, ni u decembru, kao ni u junu ove godine, Međuvladina konferencija sa Srbijom na kojoj bi se otvorio taj klaster nije ni održana. Za razliku od svih ranijih godina kada su vlasti ponavljale da su tehnički spremne za neka poglavlja, te da bi bilo dobro ubrzati pregovore sa Srbijom, ovog puta takvih najava nije ni bilo.

Očigledno da je postojala svest da je u ovom trenutku tako nešto gotovo nemoguće, ako se uzme u obzir kritičan izveštaj Evropske komisije i činjenica da je Srbija jedina država kandidat koja se nije uskladila sa evropskim sankcijama Rusiji. Sledeća prilika za otvaranje novog pregovaračkog klastera mogla bi da bude u junu 2023, za vreme švedskog predsedavanja EU. U odnosu na češko, već sada je jasno da Šveđani neće biti tako zainteresovani za proširenje, a već je jasno i da bez reformi vladavine prava i sankcija, teško da bi Srbija i u junu mogla da napravi bilo kakav pomak pomak u evrointegracijama.

Poslednji pregovarački klaster 4, koji se odnosi na zaštitu životne sredine, otvoren je u decembru 2021. u jeku ekoloških protesta. Tada je doneta politička odluka da se nakon dve godine zastoja napravi pomak zbog ustavnih promena u oblasti pravosuđa sa kojima se kasnilo godinama, a ne zbog napretka u zelenim politikama.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com