Taman kada sam rešio da kao višedecenijski sindikalni aktivista uputim pismo podrške štrajkačima u REM-u, preteče me vest da su štrajkači obavili razgovor sa "poslodavcem“ – Odborom za kulturu i informisanje Skupštine Republike Srbije – i nakon razgovora objavili da je štrajk gotov i da su prestali razlozi za štrajk.

Šalu na stranu, ovaj "štrajk“ je najdrastičniji primer relativizacije svega, pa i tog, za radnički svet, često spanosnog rešenja zvanog štrajk. Ko se imalo bavio radničkim pravima, zna da je za ozbiljne sindikalne borce odluka o štrajku poslednja mera jer vrlo često ume da se kao bumerang vrati donosiocu takve odluke.

Procedura za donošenje odluke o štrajku je uglavnom sledeća: sindikat takvu odluku donosi na sednici svog statutom utvrđenog organa; u situacijama kada kod poslodavca ne postoji registrovan sindikat, takvu odluku može doneti Zbor zaposlenih; bez obzira da li je u pitanju Sindikat ili Zbor zaposlenih, odluka o štrajku se donosi većinom glasova utvrđenog kvoruma.

Odluka mora sadržati sledeće elemente: predsednika i sastav štrajkačkog odbora, štrajkačke zahteve, vreme i mesto početka štrajka. Ova odluka se mora dostaviti poslodavcu i to 24 časa pre početka, ako se radi o štrajku upozorenja, ili "najdocnije“ 5 dana ranije, ako se radi o obustavi rada.

Pošto se u slučaju REM-ovih štrajkača radi o štrajku zaposlenih( bez obzira na vrstu ugovora o radu) u Agenciji – Regulatornom telu čiji je osnivač Skupština Republike Srbije, ova odluka je u ovim rokovima morala biti dostavljena osnivaču.

Neću ulaziti u ocenu kakva je vrsta delatnosti REM-a, tačnije da li zaposleni u toj delatnosti imaju uopšte pravo na štrajk, ili ne, ili su u obavezi poštovanja minimuma procesa rada, ali pod pretpostavkom da imaju pravo na štrajk naglašavam obavezu poslodavca da obavesti nadležna ministarstva. Nadležno ministarstvo utvrđuje delatnost "poslodavca štrajkača“, kao i Ministarstvo rada. Nadležni ministar rada je u obavezi da o štrajku upozna Agenciju za mirno rešavanje spora, koja je u obavezi da pokrene postupak medijacije-mirenja suprotstavljenih strana.

Iz informacija kojima javnost raspolaže ništa od ovoga se nije desilo. Jedino što se desilo je da se desio ŠTRAJK REM-a. Ako se zanemari činjenica da je ovaj štrajk možda svojevremeno najavio autor kultne Top liste nadrealista, onda se može zaključiti da su zaposleni u REM-u ovim štrajkom učinili više za svet rada, nego svi sindikati u Srbiji ikada. Jednostavno, oni su bez ikakvih posledica organizovali i održali štrajk, verovatno izborili neko svoje pravo utvrđeno među štrajkačkim zahtevima i pokazali da se može kad se hoće.

Pitanje za radnike u Srbiji kojima je poslodavac država: možete li, hoćete li?

Pitanje za sve sindikalne centrale u Srbiji: da li osećate imalo stida i odgovornosti, pa ćutite na ovo izrugivanje tekovinama radničke i sindikalne borbe?

Najavljujem institucionalno delovanje Socijaldemokratske stranke u cilju da se utvrde sve okolnosti ovog "štrajka“ i da se snose posledice za učinjeno i neučinjeno.

Autor je sindikalni aktivista i član SDS-a

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com