Petar Janjatović, novinar i rok kritičar, još jedan je u nizu ljudi čija su lični podaci zloupotrebljeni. Naime, njegovo se ime i potpis, bez njegovog znanja i pristanka, našlo na listi Čedomira Jovanovića.

Janjatović kaže za portal "Vremena“ da je bio veoma iznenađen kada mu se juče, u ponedeljak, javio prijatelj i rekao mu da se čuje sa advokatom Draganom Maravićem, inače članom Gradske izborne komisije (GIK), u vezi sa nekim potpisom, moguće falsifikovanim.

"Javi se veoma ljubazan čovek, predstavi se, kaže da proveravaju sve liste i da su našli da sam ja potpisao listu Čede Jovanovića. ‘Izvinite’, doda, ‘nama je to malo neobično, a imamo informacije o falsifikovanim potpisima’ i pita, jesam li potpisao. Kažem – naravno da nisam!“, kaže Janjatović.

Pred njim, kao i pred drugima koji su saznali da su im potpisi falsifikovani, jeste da istupi medijski, podnese tužbu ili da uopšte ne reaguje. A reagovati se mora, tu nema sumnje, dodaje Janjatović.

Upitan kako misli da se njegovo ime tu našlo, u šali kaže: "Ja sam bio drug sa Vladom Divljanom, on je podržao Čedu pre mnogo godina, pa su možda ti koji su falsifikovali potpise rekli – hajde tu da ćušnemo ovog Janjatovića, neće biti sumnjivo.“

Advokat Dragan Maravić za "Vreme“ govori o tome kako je počeo uvid u, kako će se ispostaviti, epidemiju lažnih potpisa i "lažnih listi“.

Krenulo je, objašnjava, od Ruske stranke gde su nađeni prvi lažni potpisi, pa posle toga je pronađen lažni potpis kod saveza dve bunjevačke strane kojima je prvi na listi Rade Basta. On, uzgred, nije Bunjevac, ali možda se tako oseća.

"Potom smo pronašli na listi kod Miše Vacića jednu policajku, inače koleginicu sa fakulteta jednog od ljude iz GIK-a, pa sam ja video kod Radulovića i Tadića ime jednog mog prijatelja“, govori dalje Maravić. Pa se potom pokazalo da je novinarka Jelena Zorić čak na dve liste – "Srbija na Zapadu“ i "Ćale, ovo je za tebe“, pa Sofija Todorović na listi "Srbija na Zapadu“… Sporni potpisi su nađeni i na još nekim listama.

Svi pomenuti su, jasno je, demantovali da su bilo kome dali podršku.

I ko zna koliko je još ljudi na tim listama, koji nisu poznati, pa (se) neće ni saznati da su nekog podržali. A u stvari nisu.

"Zajednička karakteristika za sve te falsifikovane potpise je da su overeni od strane opštinskih overitelja.

Tako je jedna overiteljka za listu Miše Vacića overila preko 1000 potpisa, jedan overitelj je za Rusku listu overio 490 potpisa“, dodaje Maravić. Radi se o overiteljima gde je pronađeno da je makar jedan potpis falsifikovan, tako da se baca sumnja i na ostalih više stotina potpisa.

"To su te lažne liste, imate recimo po 100 ljudi i očigledno je da je isti rukopis tih potpisa, a reč je samo o inicijalima“, objašnjava on. To čini, kako ističe, bespredmetnim deo zakona koji kaže moraš da skupiš za Beograd 3000 potpisa, odnosno 1500, ako si manjinska lista: "Znači može da se kandiduje ko god hoće, ako nađe neki pečat bilo kog opštinskog overitelja.“

Koji je efikasan pravni lek protiv toga?

"Podnesemo prigovor protiv liste, ali generalno, stav je da je to nešto čime GIK ne može da se bavi. Dobijete odgovor: moguće da je ta osoba potpisala pa sutradan rekla – ne, nisam. To mora da se dokaže u krivičnom postupku, da se radi grafološko veštačenje. To sve traje, a izborni rokovi su kratki“ odgovara Dragan Maravić.

On ističe da je toga bilo i ranije. Radi u izbornim komisijama od 2008. i seća se da je takva praksa krenula 2012 – 2013. godine.

"Na lokalnim izborima u Beogradu 2016, tada sam radio u opštinskoj izbornoj komisiji na Vračaru, imali smo četiri, pet tih lista. Čak, bila je situacija da ljudi pobrkaju za koga donose koje potpise, pa smo ih tako uhvatili. Podneli smo krivičnu prijavu, a ona je kasnije odbačena. U odnosu na prošlogodišnje izbore, sada se mnogo više koriste te, da kažem, lažne liste.“

Konačno, naglašava ipak da je najvažnije da ima dovoljno kontrolora izbora, kako bi se glasovi sačuvali.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com