Ako je postojala dilema oko toga ko i na koji način treba da vodi nekadašnju Službu državne bezbednosti, posle dolaska naprednjaka na vlast ta dilema je otklonjena. Na mesto šefa tajne civilne službe (za razliku od vojnih službi bezbednosti) postavljani su oni za koje se verovalo da su na prvom mestu lojalni partiji, a potom Aleksandru Vučiću lično.

Zato je imenovanje Aleksandra Vulina jedino logično. Naprosto, morao se naći prostor za delovanje čoveka koji je poslednjih 15 godina posvetio službovanju Vučiću, javno noseći za njega mnoge “krstove” koje ovaj nije hteo da primi na svoja leđa. Tako se ovaj “pravnik” iz Novog Sada sa diplomom iz Kragujevca, početkom decembra našao na funkciji o kojoj je ranije možda samo sanjao, a koja naizgled deluje logično posle upravljanja ministarstvima odbrane i unutrašnjih poslova…

Vučić koji zna sve i komentariše sve ni reč nije rekao o ovoj odluci, a Vulin – nakon iskazane zahvalnosti predsedniku Republike na otporu mrskim stranim silama – kao da je razumeo da je na čelu tajne službe pa se povukao u tihovanje toliko atipično za njega u poslednjih deset godina. Deluje da su se obojica bez reči razumeli, kao nekada Aco Tomić, šef vojne bezbednosti i Vojislav Koštunica, predsednik Vlade Srbije od 2004. do 2008. godine…

 

Pročitajte ceo tekst Slobodana Georgijeva u nedeljniku "Vreme“ od četvrtka (15. decembra)

Pretplatite se na digitalno izdanje

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com