Vladeta Janković je rođen 1940. godine u Beogradu. Doktor je filoloških nauka, penzionisani profesor antičke književnosti i uporedne istorije drame. Javnosti je postao poznat sredinom sedamdesetih godina kada je radio kao saradnik TV serije "Dvogled“. Deset godina je proveo u kreiranju beogradskog Program za decu.

Politikom počinje da se bavi početkom 1990-tih godina najpre kao član Glavnog odbora Demokratske stranke, a 1992. biće jedan od osnivača Demokratske stranke Srbije (DSS). Iako je bio u opoziciji, Janković je neko vreme sa emisijom "Demokratija za početnike“ sarađivao sa tadašnjim javnim servisom. – "TV Bastiljom“. Tada je govorio da "ako je jedan čovek u svojim rukama imao isuviše vlasti, Grci su našli načina da ga neutrališu“, što se posmatralo kao bacanje "klipa u točkove“ tadašnjoj vlasti.

Kasnije će priznati da je njegova medijska eksponiranost tih godina bila "sasvim nesrazmerna političkom značaju i uticaju“ koji je imao. "Za nepunih devet meseci dao sam oko 2000 izjava i intervjua u domaćim medijima i 31 u stranim“, govorio je tada Janković.

U dva saziva bio je poslanik u Narodnoj skupštini. Nakon pobede DOS-a 5. oktobra 2000. godine bio je ambasador u Velikoj Britanij (2001. – 2004.) i Vatikanu (2008. – 2012.). Janković postaje 2005. potpredsednik DSS-a, bio je savetnik za spoljnu politiku Vojislava Koštunice.

Zbog bliskosti sa predsednikom DSS-a, deo javnosti njemu zamera što je Koštunica kao predsednik SRJ 2001. pokazao razumevanje za pobunu Crvenih beretki, koju su neki bili okarakterisali kao pokušaj državnog udara. Pripadnici Crvenih beretki Milorad Ulemek Legija i Zvezdan Jovanović su 12. marta 2003. Odigrali ključnu ulogu u ubistvu Zorana Đinđića.

Bivšeg premijera Koštunicu smatra "čestitim, poštenim i inteligentnim čovekom“. Posebno su ga iritirale optužbe na račun Koštunice oko "političke pozadine“ ubistva Zorana Đinđića. Bio je rekao da je Đinđić potcenio mafiju i da ga je to koštalo života.

Janković je optužbe na sopstveni račun svojevremeno objasnio kao spregu "liberalne struje oko Čede Jovanovića, koji mu prebacuju da je klerofašista i nacoš, i tabloida koje Čedina linija hrani tim idejama kako bi ga što više diskreditovali“.

Iz DSS-a odlazi nakon što se povukao Koštunica i od tada nije bio politički aktivan. Smatra da "politika jede vreme“.

U intervjuu za "Vreme“ 2014. je rekao: "Režimi poput Vučićevog ne umeju da se zaustave; nesposobni su da vide da društvo u datom momentu više nije u stanju da podnese nesklad između stvarnosti i onoga što mu govore da ta stvarnost jeste. U vreme Slobodana Miloševića, taj trenutak nastupio je dosta kasno, tek posle NATO bombardovanja: odjednom, ljudi su videli ogroman raskorak između onoga što Milošević govori i stvarnosti, pa su tek onda stvoreni uslovi da taj režim bude pobeđen“.

Vođenje grada zamišlja kao kolektivni poduhvat. To znači da će uz sebe imati tim stručnih ljudi. "Da se ne lažemo, ja sam profesor književnosti, otkud ja znam da popravljam kanalizaciiju i sipam so“, rekao je Janković.

Prvo što bi uradio je vraćanje u funkciju stare Železniče stanice, "tu divnu zgradu iz 19. veka“. Zaustavio bi izgradnju na Makišu, promenio rute metroa, a stari Savski most ostavio na mestu na kom stoji od 1942. Na gondolu, kaže, "mogu da zaborave, nema govora da se kalemegdanske zidine ruše i skrnave“.

Janković će biti kandidat za gradonačelnika ispred koalicije okupljene oko Stranke slobode i pravde (SSP), Narodne i Demokratske stranke. Prvi čovek Beograda ne bira se direktno, već to čine odbornici u gradskoj skupštini na osnovu većine i postizbornih koalicija.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com