Danas je Međunarodni dan Roma, i zato nećemo pričati o njihovom životu u nehigijenskim naseljima i ostavim poslovičnim temama vezanim za njih, o kojima se govori 8. aprila.

"Nema potrebe za takvom pričom, jer Romska zajednica je sposobna, ima potencijala da postane uspešna i da dobro živi, samo treba da nađe način i da ima strpljenja da pokaže šta sve može“, kaže Kilino Stojkov (28), osnivač ekološke zadruge "Connect Clean Roma Group“ iz Ade.

Priča da je Ekološka zadruga osnovana inicijativom Udruženja za prosperitet Roma Novi Bečej, koje postoji od 2014. godine. "Prošle godine smo obezbedili tehničku podršku od GIZ-a da uspostavimo Ekološku zadrugu, a zvanično postojimo od jula“.

Do sada su, kaže, svašta uradili. "Velikim uspehom smatram što je Zadruga uspela da oformi sakupljačku mrežu od 32 kooperanata, neformalnih sakupljača sekundarnih sirovina, i nekoliko kompanija. Oni sakupljaju materijal i donose u Zadrugu. Prikupljaju ga kao članovi Zadruge, znači u svojstvu pravnog lica, što je važno, jer to omogućava da postoji dokument o kretanju otpada, a to dalje vodi ka rešenju za  kojim je Srbija tragala: kako da se vidi trag otpada.“

Cilj mu je, kaže Kilino Stojkov, "da svi neformalni sakupljači imaju ugovor o radu.“

"Da bismo stigli do tog nivoa, država mora da se uključi kao partner, i to je nešto na čemu sad radimo“, kaže, i nabraja da sarađuju sa Evropskom delegacijom, sa UNDP, sa Nemačkom razvojnom agencijom – GIZ. "Zajedno pokušavamo da napravimo model koji će biti primenljiv i za ostale države, pa i na evropskom nivou.“

Stojkov naglašava da "u Srbiji 87 posto sirovina dolazi od neformalnih sakupljača. Reciklažna industrija ne bi mogla da postoji bez resursa neformalnih sakupljača. Postoji preko 60.000 neformalnih sakupljača. Zašto stalno svuda pričam o neformalnim sakupljačima, pa zato što ja dolazim iz porodice koja se bavi ovim poslom, ja sam treća generacija, i u mojoj porodici svi žive od tog posla. Tako sam i video da postoji ogroman resurs u Romskoj zajednici na polju o tranzicije zelene agende, i shvatio da mi u tome  imamo izuzetno važnu ulogu.“

Sve o čemu govori, kaže, zna iz ličnog iskustva. "Ja sam u nevladin sektor ušao sa 18 godina, sad će biti 10 godina te moje karijere, i smatram da je Ekološka zadruga kruna mog posla do sada.“

O Ekološkoj zadruzi kaže da je "po inovativnosti jedina ovakva u ovom delu Evrope – niko nije uspeo da sa sakupljačkog aspekta pređe na reciklažni.“

Od nedavno imaju "svoju mašinu za reciklažu kablova, hladnjaka, određenih komponenata iz elektronskih i električnih uređaja. Sufinansijer nam je UNDP, skoro 50 posto, a ostatak smo platili sami.“

"Izdvajamo se i zato što edukujemo naše sakupljače o, na primer, štetnosti spaljivanja kablova i sličnim ekološkim temama. Takođe se i širimo na druge lokacije, pa upravo pripremamo postavljanje manje mašine za guljenje koju će koristiti sakupljači u Beogradu u Kaluđerici. Pronašli smo sistem koji će nam omogućiti da se širimo, važno nam je da pokažemo da smo sposobni da vodimo ovaj biznis i da se ekvivalentno takmičimo sa ostalim reciklažnim kompanijama u Srbiji.“

Naglašava da je reciklažna delatnost nova i da "naša država tek treba da se navikne na nju. Ovo je "sivo ekonomsko područje ne samo kod neformalnih sakupljača nego u oblasti reciklaži uopšte. Naša regulativa treba da se harmonizuje sa evropskom, zato je bitno Poglavlje 27 koje se tiče životne sredine. Mislim da naš projekat daje doprinos razvijanju tog Poglavlja.“

"Kada pričam o legalizaciji, pričam da treba uvesti poreske olakšice za neformalne sakupljače, obezbediti tim ljudima zdravstveno osiguranje što je jako bitno. Hoću da postignem da neformalni sakupljači postanu deo ovog velikog sistema.“

Različite organizacije na globalnom nivou su se zainteresovale za Ekološku zadrugu, kaže. "Prošle godine, u Njujorku, predstavio sam naš projekat na  Generalnoj sednici UN. Nakon toga držao sam predavanje omladincima iz Evrope na koji način se razvija zeleno preduzetrništvo, a sada ponosno mogu da kažem da sam kao predstavnik Srbije i Zapadnog Balkana pozvan da budem u savetodavnom odboru UN za UNDP. Trudiću se da uvrstim neformalne sakupljače u globalni zeleni dijalog što je na planetarnom nivou jako bitno.“

Stojkov navodi da na svetu ima 15 miliona neformalnih sakupljača sekundarnih sirovina. Iznenadio se, kaže, da "na globalnom planu ne postoji nikakva regulativa o tome šta oni rade. Svi se bavimo zelenom agendom a niko se ne pita za ljude bez kojih ta tema možda ne bi bila ni moguća. Ekološka zadruga je evo počela da  to menja.“

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com