Prema procenama medijske kuće “Diplomat” koja se bavi pitanjima Azijsko-pacifičkog regiona i izlazi u Tokiju, kineska pomoć ne može značajno da popuni rupu u trgovinskom balansu koju su zapadne zemlje otvorile u Rusiji, iako se sankcije za sada ne odnose na rusku naftu, gas i žitarice – glavne ruske izvozne artikle.  Nafta i dalje ide prema Evropi preko Ukrajine, a naftovod “Družba” (prijateljstvo), izgrađen još šezdesetih godina prošlog veka,  čuvaju i ruske oružane snage.

Dugoročno posmatrano, ako bi Kina ekonomski snažnije podržala Rusiju, agresija na Ukrajinu vodila bi ne samo daljem međusobnom zbližabanju i jačajne uzajamnih veza između zapadnih zemalja, već i između Moskve i Pekinga.

“Diplomat” skreće pažnju da je kineska javnost podeljena u vezi sa događajima u Ukrajini. Jedan deo podržava Ukrajinu i osuđuje Vladimira Putina zbog agresije, a drugi deo ima razumevajna za politiku Moskve i optužuje SAD zbog širenje svog uticaja prema istoku.

Partijski vrh Kine dao je direktive medijima da ne izlaze iz okvira zvanične političke linije – treba da se zalažu za suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine, ali da ne napadaju Putina lično. I dok se informativni mediji toga uglavnom pridržavaju, među kineskim naučnicima koji se bave Rusijom ima mnogo slobodnijih razmišljanja.

 Uspostavljanje postsovjetske imperije

Jedan od vodećih kineskih eksperata za Rusiju, professor uglednog Univerziteta Fudan u Šangaju Feng Juđun ocenjuje da se Rusija sada  nalazi na istorijskoj prekretnici. Ona teži da ponovo uspostavi svoju imperiju na čitavom post-sovjetskom prostranstvu.

Šanse da se to postigne nisu naročite, a prema Fengu glavni razlog su “prevelike velikodržavne ambicije i premalo realne snage”.  Ipak, Rusija je uspela da vrati Belorusiju pod svoj uticaj, a posle kazahstanskih događaja i Uzbekistan, Kirgizija i Tadžikistan počeli su više da se oslanjaju na Rusiju kada je reć o bezbednosti, posebno nakon povlačenja Amerikanaca iz Avganistana. Da li je na vidiku nova Ruska imperija? To izazova veliko nespokojstvo.

Intervju o svojim neortodoksnim stavovima Feng je dao ruskom stručnjaku za Kinu Jevgeniju Verlinu koji je prvo skrenuo pažnju na status analitičara u Kini čija mišljenja i ocene idu do najviših kineskih rukovodilaca, uključujući Si Đinpinga. Feng je do nedavno bio šef akademskog istraživačkog instituta angažovanog za potrebe  bezbednosnih strukura, a sada radi u timu čiji je glavni sponzor  ministarstvo inostranih poslova.

Mišljenja analitičara upućuju se kineskom vrhu bez potpisa autora, kako bi se njihovi stavovi i položaj zaštitili od mogučih uticaja političkih struktura. Takvi istraživački tink-tank instituti  postoje na raznim nivoima, najčešće pri univerzitetima. Oni omogučuju da kineski politički vrh bude upoznat sa različitim ocenama, stavovima i predlozima.

Zašto bi Kina podržala Rusiju

Prema mišljenju profesrora Fenga, ekonomske sankcije koje su Rusiji uvedene 2014. godine, nakon aneksije Krima, bile su blaže u odnosu na sadašnje. Pa ipak se ruska ekonomija od tada smanjila za 6 odsto. To je bio ozbiljan udarac, ali sadašnje sankcije su mnogo ozbiljnije. Zavisnost Rusije od Kine na ekonomskom planu nesumnjivo će  porasti.

Na pitanje da li Rusija uz podršku Istoka može da izdrži pritisak sankcija, kineski naučnik u odgovoru sam postavlja pitanje: a zašto podržati? Ne radi se o podržavanju ili nepodržavanju. U situaciji kada je pod sankcijama, Rusija će biti ne samo tehnički i politički izolovana od Evrope, Amerike i Japana, već u određenoj meri i od čitave svetske privrede. U takvim okolnostima trgovinska saradnja sa Kinom, Indijom, Iranom i drugim zemljama takođe će biti značajno ograničena. Te zemlje razmišljaju i o vlastitim sankcijama koje im mogu biti nametnute.

Najveći preokret od Hladnog rata

Ekonomske sankcije Zapada neće direktno uticati na obustavljanje ruske primene sile, ali će oslabiti privredu Rusije i njenu opštu nacionalnu moć. Cilj SAD i Evrope je da prisili Rusiju da promeni ponašanje u spoljnoj politici, da je oslabi iznutra i da je onemogući da širi svoj uticaj.

Drugim rečima, sankcije neće neposredno zaustaviti rusku vojnu akciju, ali dugoročno posledice mogu biti prilično ozbiljne. Feng smatra da vojna akcija Rusije u Ukrajini  predstavlja najveći preokret u međunarodnim odnosima posle okončanja hladnog rata. Sa istorijske tačke gledišta, nesrazmerne velikodržavne ambicije i deficit realne snage je ključni faktor koji opredeljuje put sadašnje Rusije, ocenjujue profesor Feng.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com