Nagle promene, dešavaju se mnogo intenzivnije i češće, zahvaljujući klimatskim promenama. Koliko ih često možemo očekivati u budućnosti i kako da se prilagodimo novim klimatskim uslovima, za portal “Vremena” govorila je Irida Lazić, istraživač i saradnik u nastavi na Fizičkom fakultetu u Beogradu.

“Sninoćna ćelijska oluja nije direktna posledica globalnog zagrevanja. Mada zbog više vodene pare u amosferi klimatske projekcije predviđaju češće jake oluje, poput ove sinoć. 

U prošlosti je bilo ovakvih oluja ali su one bile ređe. Jednom u pet ili deset godina. Sada ih očekujemo svake godine”, kaže Lazić.

Srbija se zagreva brže od ostatka sveta 

Nekoliko decenija unazad imamo trend porasta temperature u celom svetu. Ali Srbija se nalazi u takozvanoj tranzitnoj zoni, jer istovremeno trpi širenje mediteranskog pojasa kroz češću pojavu suša, a sa druge strane trpi vlažne tendencije koje su na severu. 

“Svet je trenutno topliji za 1.1 stepen. Srbija, konkretno, je u oblasti koja se brže zagreva od ostatka sveta, pa se ona leti zagrejala već 2.6 stepeni celzijusa u odnosu na period pre emitovanja ovolikih količina ugljen dioksida u svetu. 

Šira oblast mediterana je ‘vruća tačka’ na planeti zemlji i tu se dešavaju klimatske promene brže nego u ostatku sveta. Klimatske promene se ne događaju na isti način u svakom delu sveta istim intezitetom”, kaže Lazić.

Postoje klimatske projekcije do 2100. godine. One zavise od klimatskog scenarija. Odnosno, odluka koje se donesu na državnim i institucionalnim nivoima, da li ćemo emitovati manje ugljen dioksida, da li ćemo uvesti potrebne ekonomske mere i preduzeti ostale potrebne korake.

“Sada možemo da predvidimo klimu u narednih 30 do 50 godina. 

U periodu od 1960-ih do 1990-tih imali smo ‘staru klimu’. I tada su toplotni talasi bili ređi i nisu bili ovakvog inteziteta. Sada imamo ‘novu klimu’. Recimo za 50 godina period trajanja toplotnog talasa može da se poveća na mesec dana pa sve do 130 dana, ukoliko se na planeti ne smanji proizvodnja ugljen dioksida”, objašnjava Lazić.

Zemlja je u nekim delovima zagrejana već za 1.5 stepen. Što prevazilazi granicu zagrevanja koju predviđa Pariski sporazum o klimatskim promenama. Srbija je takođe već zagrejana više od predviđene granice. 

Dostigli smo tačku bez povratka 

“Opis klimatskih promena su ekstremni događaji poput jakih padavina, ili kao sinoć, jakih udara vetra. Možemo imati velike količine kiše. Pa se samim tim i češće javljaju poplave. Tokom ‘stare klime’ smo u periodu od 30 godina imali tri sušne godine. Sada, od 2011. do 2020. godine je svaka druga godina bila sušna. To je zaista alarmantan podatak”, kaže Lazić.

Ona podseća da smo sada u situaciji da moramo da mislimo o ublažavanju klimatskih promena. 

“Nema više tačke povratka. Posledice emitovanja ugljen dioksida se osete nakon 10, 20 godina. Klimu više ne možemo da menjamo. Sada je bitno da se gradovi i države prilagode klimatskim promenama. Da obezbede infrastrukturu i budu spremni za velike količine padavina i suša”, kaže Lazić.

Kako kaže ima slučajeva kada se neki gradovi zagrevaju brže od okoline. 

“Mnogi gradovi u svetu, godinama unazad, ublažavaju efekte zagrevanja. Fabranjem krovova u belo, rashlađivanjem ulica, investiranjem u posebne vrste asfalta, ispod koga se nalazi šljunak i zemlja, pa mogu da apsorbuju i velike količine padavina, čime se sprečavaju poplave. Ali to su skupe investicije. Zbog klimatskih promena mogu biti ugrožene zemlje trećeg sveta. Svi koji imaju novca da prilagode infrastruktutu gradova novoj klimi, to su već uradili”, kaže Lazić. 

Kako navodi indeks koji je razvio američki Univerzitet Notr Dam, Srbija se nalazi na 92. mestu u svetu kada je u pitanju ranjivost na klimatske promene, i najranjivija je država Evrope.

Sanja Zrnić

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com