Opozicija se nije izjasnila, a verovatno ni složila da li će na predsedničkim izborima izaći sa jednim zajedničkim kandidatom, ili će protiv Aleksandra Vučića trčati nekoliko kolonaša. Za sada je jedino lider Patriotskog bloka Boško Obradović najavio sebe kao kandidata desnice. Uspeh opozicije u ovom trenutku,  a svojevrstan poraz za Vučića, bio bi i dobacivanje do drugog kruga, ali je ostvariv jedino pod uslovom da ne dođe do rasipanja glasova na nekoliko kandidata.

Nakon deset godina vladavine Srpske napredne stranke, opozicionim partijama se u predsedničkoj trci nameću dva moguća rešenja. Da se dogovore da neko od političara preuzme sve rizike izlaska na megdan Vučiću, ili da se rukovode iskustvom crnogorskog modela i pronađu nestranačku ličnost sa potencijalom da mobiliše veliki broj birača. Uzevši u obzir ideološke razlike u opoziciji, a i rejting opozicionih lidera, prva opcija teško da ima ikakav potencijal, a i smisao.

Prema saznanjima Demostata bivši guverner Narodne banke i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Šoškić na osnovu istraživanja javnog mnjenja kao potencijalni predsednički kandidat uživa značajnu podršku javnosti. Ispitanici su prepoznali njegov renome uvaženog ekonomiste i što se ne povezuje ni sa jednom korupcionaškom aferom.

Programski direktor Demostata Zoran Panović pojašnjava za “Vreme” da to ne znači da je on određen za kandidata, ili da je pristao da se kandiduje, već da ga je zbog respekta i ugleda koje uživa u javnosti “neko iz opozicije prepoznao kao potencijalnog kandidata”, a ovo istraživanje samo “potvrdilo njegov rejting”.

Šoškić je redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, a od 2010. godine do dolaska Naprednjaka na vlast bio je guverner Narodne banke.

Njegova univerzitetska karijera slična je karijeri aktuelnog crnogorskog premijera Zdravka Krivokapića. Takođe, kao ni Krivokapić se pre izbora nije bavio politikom, što se pozitvno odrazilo na stavove birača – nova ličnost uliva veću nadu u odnosu na stare i izlizane političke figure.

Činjenica da nije bio politički aktivan otežala bi vlastima i provladinim tabloidima uobičajno etiketiranje i blaćenje. Doduše, na primeru Saše Jankovića koji pre kandidature 2017. godine takođe nije bio član ni jedne partije, moglo se videti da vlast ne bira sredstva za diskreditovanje.  S tim što je Janković kao Zaštitnik građana godinama bio prst u oku naprednjačke vlasti, dok je Soškić poslednjih godna malo prisutan u javnosti.

Da bi potencijalni kandidat opozicije uradio nešto na predstojećim izborima, on mora biti favorizovan u javnosti u skladu sa aktuelnom društvenim dešavanjima. Krivokapić je privukao dobar deo glasova na osnovu bliskosti sa crkvom, jer je tadašnja situacija u društvu išla u prilog tome.

Ako Šoškića ispitanici favorizuju na osnovu ekonomske biografije onda vrlo verovatno smatraju da je loša ekonomska situacija jedan od primarnih problema, te da treba delovati u tom pravcu. Prema Ustavu predsednik države u Srbiji nema nikakve ingerencije u ekonomskoj politici, ali usled brisanja ustavnih okvira tokom prethodnih pet godina Vučićevog stolovanja na ovoj funkciji, prosečan birač se vrlo verovatno ne vodi tom logikom.

U istraživanjima se pominjalo i ime Vladete Jankovića kao potencijalnog predsedničkog kandidata, ali je on rekao da su “teško ostvarivi uslovi pod kojima bi prihvatio kandidaturu”. Prema saznanjima Demonstata nije se još uvek odustalo ni od bivšeg potpresednika Narodne stranke, generala u penziji Zdravka Ponoša.

Zahvaljujući uspešnoj vojnoj karijeri i posebnom mesta koje vojska i dalje zauzima u tradicionalnom srpskom društvu, Ponoš verovatno može privući glasove i onih koji ne bi pružili podršku njegovoj partiji. Takođe se ne pominje ni u jednoj aferi, te vlastima ostaje samo da vrte staru priču o “topljenju tenkova”, u koju malo ko i dalje veruje. Njegova najveća slabost nije vezana za podršku javnosti, već za odsustvo podrške sopstvene partije i za sukob sa liderom NS-a Vukom Jeremićem.

Čini se da opozicija i dalje ispituje puls birača u nadi da će u datim okolnostima pronaći idealnog kanditata koji bi, što je još nažnije, prihvatio ulogu glavnog antagoniste na naslovnicama tabloida.

Opozicja, izuzev krajnje desnog bloka, već uveliko kasni sa proklamovanjem kandidata. Predsednički, beogradski i vanredni parlamentarni izbori biće održani 3. Aprila.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com