Gostujući na RTS-u u emisiji Oko magazin, ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović rekao je da u opštinama, gde su prosečne zarade niže od 60.000 dinara , ova akcija još nije dostupn, ali biće.

Kako ističe RTS, za za veliki deo javnosti i dalje je ostala nepoznanica koliko zapravo iznose trgovačke marže, odnosno kolika je razlika između prodajne i nabavne cene.

Kolika je razlika između prodaje i nabavne cene u trgovinama analizirao je i Republički zavod za statistiku. Rezultati tog istraživanja zvanično nikada nisu predstavljeni javnosti, ali je u avgustu ministar trgovine Tomislav Momirović na bazi te analize istakao kako "trgovačke marže nisu toliko velike“.

Prema nezvaničnim saznanjima Oko magazina, one iznose 14,6 odsto i te navode u emisiji je potvrdio i ministar trgovine Momirović. 

Pročitajte još Ljubomir Madžar: Mere Vlade nas vode u nestašicu

Pitanja bez odgvora 

Magazin Oko postavio je i pitanje je da li je akcija "bolja cena“ zapravo prvo priznanje države da smo inflaciju proizvodili i na domaćem terenu, pošto problem rešavamo ovde ograničenjem cena 36 osnovnih životnih namirnica? Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić na promociji biltena "Kvartalni monitor“, koja je održana 28. septembra, rekao je kako je sada bar polovina ili dve trećine inflacije ovde proizvedena, kao i da više ne važi pravilo da je dve trećine inflacije uvezeno.

Oko magazin je na primeru jednog proizvoda, koji se ovde ne proizvodi, pokušao da rekonstruiše kako izgleda put uvezene inflacije. On se vidi na primeru ekstra devičanskog maslinovog ulja.

Litar maslinovog ulja na svetskom tržištu pre korone, u februaru 2020. godine, koštao je 3 dolara, a u avgustu ove godine koštao je 6 dolara. To pokazuju podaci Međunarodnog monetarnog fonda. Na ovom primeru vidi se inflacija od 100%. Uvozom ovog proizvoda uvozi se i njegovo poskupljenje. Podaci sa carine pokazuju da je u avgustu ove godine litar ekstra devičanskog maslinovog ulja granicu Srbije prešao po prosečnoj ceni od 7,2 dolara, što je oko 800 dinara. To znači da su uvoznici malinovog ulja u proseku svojim dobavljačima morali da plate 1,2 dolara više.

Ali, put proizvedene inflacije jasno se vidi od carine do rafa u trgovini, gde litar ovog ulja košta od 1.200 do 2.200 dinara. Dakle, u ovom konkretnom slučaju od carine do rafa u trgovini cena boce maslinovog ulja poraste za 50 do 175%. U toj razlici krije se i uvoznička i trgovačka marža, ali i potvrda da smo inflaciju proizvodili i na domaćem terenu.

Međutim, ono što se u ovom putu koji pređe boca maslinovog ulja ne vidi, jeste koliko je država sama nekim inflatornim merama povećavala inflaciju.

Jer, samo ovog meseca, sa ponudom iz kataloga "bolja cena“ sudariće se novih 370 miliona evra, koliko je država upumpala u potrošnju, jer je penzionerima isplaćeno po 20.000 dinara, a majkama s decom mlađom od 16 godina po 10.000 dinara novčane pomoći.

Ko je profitirao?

Ne vidi se ni koliko će rast akciza na naftne derivate od 8 odsto povećati inflaciju. Jer da bi se proizvela i roba iz ponude "bolja cena“, na koju su trgovci smanjili marže, potrebna je struja, koja takođe poskupljuje, a da bi se ona prevezla od proizvođača do potrošača, odnosno da bi litar maslinovog ulja stigao na rafove u trgovinu, neophodno je gorivo. A i ono je poskupelo.

Ko je u Srbiji profitirao na inflaciji pohlepe tačno ćemo znati kad Komisija za zaštitu konkurencije objavi svoju sektorsku analizu. Po pravilu ti postupci traju dugo, ali obuhvataju ceo lanac.

Ceo tekst čitajte na RTS