“Zanimaju me nove forme muzičkog teatra, teatra koji vodi ljude u različite prostore i koji ne dozvoljava gledaocu da se uljuljka u svoje sedište. Naša alternativna scena ne postoji, ne postoje pozorišta koja poručuju dela domaćim autorima, ne postoje ni off scene koje će rizikovati da od budžeta koji teško sastave još dodatno rizikuju i postave neku kamernu operu domaćeg autora/autorke ili grupe autora koji bi progovorili o aktuelnim temama, ili onim manje političkim, a svakako više poetskim.”

“Kroz pevanje svaki aktivizam postaje ubojitiji s jedne strane, ali i artikulisaniji i poetičniji s druge strane. U vremenu u kome živimo aktivizam se povezuje tradicionalno sa konceptom neslaganja tj. disidencije u nekom društvu koje može poprimiti razne oblike – preko onih najjednostavnijih kao što su propaganda kod stanovništva ili lobiranje kod vlasti, sve do političkih kampanja, bojkota, štrajkova i ekstremnih slučajeva koji mogu eskalirati u sabotaže ili oružanu borbu. Mene bi jako zanimala forma, uslovno rečeno opera, koja bi se bavila ovom tematikom”.

“Tema žene u društvu, iako nosi jednu možda čak i preterano nametnutu poziciju koja je favorizovana različitim ženskim pokretima koji se bore za pravo žena, zapravo je jedna od najpravičnijih i najčistijih borbi koja se vodi od samog početka postojanja sveta. Novo doba je samo dovelo do veće vidljivosti ove problematike i jezivog nesklada između žene i belog heteroseksualnog muškarca koji odlučuje, sudi i kreira svet prema nepisanom zakonu u kome je žena ipak manje savršeno biće u odnosu na muškarca pa samim tim i manje vrednovana i plaćena za posao koji obavlja”.

 

 Pročitajte ceo intervju sa Irenom Popović Dragović u nedeljniku "Vreme“ od četvrtka (20. janura)

Pretplatite se na digitalno izdanje

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com