Mnogo se ovakvih komentara čulo od početka nove evropske turneje legendarnog “američkog sina” i “heroja radničke klase” Brusa Springstina.

A Šef samo niže pobedu za pobedom. Ne postoji stadion koji u poslednja dva meseca, kada se objavilo kada će doći, nije rasprodat za pola sata. Poslednji u nizu remek-dela dogodio se sinoć u Cirihu. Ali otom potom.

Tri sata čistog rokenrola

Ne postoji ozbiljan zavisnik od rokenrola koji nije pomislio, kada je zimus The Boss objavio da diže sidro, da ne bi bilo loše da zabode jedan datum negde na Starom kontinentu. Jer, kakvi smo rokeri u duši ako za života ne odslušamo makar jednom uživo i Šefa?

S druge strane, koji su pa još dinosaurusi osim Springstina ostali? Tanko. Na prste jedne ruke da ih izbrojimo. Zato se leto i odmori kroje i prema tome ko je na turneji. Druge nema.

A sad o ikoni. O čoveku kojem je rodni Nju Džersi dodelio dan koji se praznuje.

Ne postoje reči koje mogu adekvatno preneti tu količinu energije koju Šef i u 2023. isporučuje uživo. Njegovi koncerti su knjiga za sebe, mala zbirka najvećih bisera koji će sijati dok je sveta.

U Cirihu je servirao čist rokenrol od nestvarnih tri sata i 10 minuta!

Fanove je častio i sa legendarnom My hometown pa je ukupno odsvirao 28 pesama. Bez komentara.

Šamaranje gitare

Na bini je delovao kao mladić, sveže i energično, fokusirano a opušteno, raspoložen za priču ali i za podsećanja na neka lepša vremena. Dok ga je čuveni E Street band pratio bez greške, Šef je toliko nemilosrdno šamarao gitarske žice da je čudo da su sve ostale čitave.

Springstin više ne leti po bini, ne pleše sa rumenim od stida devojkama iz prvih redova i ne pada na kolena u transu na najbrže stvari, ali i dalje zna šta mu je činiti. Uostalom, tradicionalno cepanje košulje na bisu to i pokazuje.

Četiri generacije fanova

Na njegove koncerte sada dolaze tri, pa i četiri generacije. Brusov šou je povod da se zaboravljeni rođaci sretnu i ispričaju, da se nazdravi boljoj budućnosti.

Pa još kad se u pozadini čuju Glory days, Badlands, Born to run ili Dancing in the dark…

Springstin je davno rekao da su njegovi nastupi sa E Street bendom kombinacija “zabave, šala, plesa, smeha, seksa, vere i usamljenih noći”.

Da dodamo da od ove godine i turneja Šefa nosi u sebi i jaku nostalgiju i prejaku želju da se vrate neki stari dani. Slavni dani, što bi on rekao.

Springstin se mora doživeti. Makar jednom. Tek tada se može, makar sebi u bradu, konstatovati da se prisustvovalo nečemu monumentalnom, čistom i izvornom, što deluje da polako izumire, ali se i dalje ne da. Rokenrolu.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com