Nakon tenzija uoči 1. avgusta kada je Priština trebalo da započne implementaciju odluka o registarskim tablicama i ulasku na Kosovo sa srpskim ličnim kartama, situacija na severu postepeno se normalizuje. Kao što je i najavljeno, sve barikade sa magistralnih puteva koje su postavili Srbi su otklonjene, a Priština je primenu odluka pomerila za 1. septembar.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u utorak uveče je na Radio-televizji Srbije, u još jednom u nizu obraćanja naciji u udarnim terminima proteklih dana, poručio da su prošla dva teška dana, ali da se "plaši da ćemo proći kroz mnogo, mnogo teških dana“.

Novo je da će otići u Brisel na dijalog sa kosovskom delegacijom, ali da "ništa ne očekuje od tih razgovora“ zakazanim za 18. avgust.

Da su lideri Srbije i Kosova dobili poziv za novu rundu razgovora, nakon što je onaj najavljen za 19. jul propao, potvrdili su u sredu i iz Evropske unije rečima da je "EU u bliskom kontaktu sa kosovskom i srpskom stranom radi smirivanja situacije i u bliskoj koordinaciji sa EULEX-om, KFOR-om i drugim partnerima, posebno sa Sjedinjenim Američkim Državama“.

Međutim, predsednik Srbije nije ni nagovestio koji cilj Srbija želi da ostvari u ovim pregovorima. Čini se da su na strani Kosova potpisani sporazumi i zakoni nezavisne države, dok se Srbi pozivaju na rezoluciju Ujedinjenih nacija 1244 i brane barikadama i sirenama za uzbunu.

Sporazum o preregistraciji tablica

Uprkos drugačijim interpretacijama u Beogradu, poslednje akcije Prištine imaju utemeljenje u Sporazumu o slobodi kretanja iz 2011. godine. Tim sporazumom je pored kretanja ljudi i robe predviđeno da se ukinu registarske tablice sa oznakama gradova sa severa Kosova koje izdaje Republika Srbija.

Tada je dogovoreno da se izvrši preregistracija u oznake Republike Kosovo (RKS) ili neutralnije KS, koje bi u obe varijante izdavale kosovske institucije. Međutim, ovaj sporazum imao je sličnu sudbinu kao i mnogi između Beograda i Prištine pa se nije primenjivao godinama.

Tek 2016. nađeno je privremeno rešenje oročeno na pet godina koje je podrazumevalo sistem nalepnica kojima bi se prelepljivali državni simboli na registarskim tablicama. Kosovo takav režim za srpske tablice nije primenjivalo do 2021, dok je Srbija sa primenom privremenog rešenja počela gotovo odmah.

Kada je Kosovo najavilo da se sa srpskim tablicama neće moći više preko teritorije Kosova u septembru 2021. reakcije Beograda bile su oštre, a tenzije su proizašle iz sličnog scenarija kao prošlonedeljne.

Mere reciprociteta

Da Priština ne vuče jednostrane poteze, kako to predstavnici vlasti predstavljaju građanima Srbije, već mere reciprociteta pokazuje i primer odluke o ličnim kartama.

Građani koji imaju samo kosovsku ličnu kartu pri ulasku na teritoriju Srbije dobijaju takozvani "privremeni identifikacioni dokument“ – papirnu potvrdu formata A4 koja sadrži podatke lica sa pečatom Srbije, jer Beograd ne priznaje kosovske lične karte. Istu meru sada hoće da sprovede  i Priština – posle Jarinja i Brnjaka umesto srpske lične karte treba da važi papirna potvrda A4 formata sa pečatom Kosova.

Sve ono što Kosovo želi da implementira za Evropsku uniju i SAD niti je nelegalno, niti problematično, jer one polaze od Kosova kao nezavisne države. Za negodovanje Srbije da Kosovo nije članica UN-a, da zato nije ravnopravna sa Srbijom, te da zato ne može da uvodi mere reciprociteta, a tu je i rezolucija UN-a 1244, nema mnogo razumevanja.

Brisel i Vašington su tako zatražili "odlaganje“, ne i "ukidanje“ primene mera isključivo zbog toga što je bilo "zabuna i dezinformacija“ i da bi se sprečila eskalacija tenzija, a ne zato što su mere Prištine same po sebi za njih problematične.

Zajednica srpkih opština

Jednostrane akcije na obe srane su posledica nemogućnosti postizanja dogovora i nesprovođenja već potpisanih sporazuma. Tako Srbi na Kosovu najavljuju da će krenuti u kreiranje Zajednice srpskih opština (ZSO) ukoliko Prština ne odustane od odluke o regisarskim tablicama i ličnim kartama. Taj mehanizam dodatne zaštite interesa srpske zajednice na Kosovu je obaveza iz Briselskog sporazuma koju Priština odbija da ispuni od 2013. godine, a koja je minimum na kome Beograd insistira već godinama.

Na osnovu iskustva sa svih prethodnih, bezuspešnih sastančenja u Briselu, ni od ovog najavjenog ne treba mnogo očekivati: Kosovo deluje kao nezavisna država, sprovodi svoje zakone i primenjuje ih na čitavoj svojoj teritoriji, pa i na severu nastanjenom Srbima, a Vlada Aljbina Kurtija je naročito sklona da to demonstrira kada god može, tako recimo i zabranom da Srbi na izborima Republike Srbije glasaju naKosovu; a srpska vlast i Srbi na i izvan Kosova tu realnost ne mogu i ne žele da prihvate, jer Kosovo je sastavni deo Srbije.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com