Zaista bi neko trebalo da dobije Nobelovu nagradu za mir. Ranije se pominjalo da bi to trebalo da budu Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti, a sada bi možda trebalo priključiti i Miroslava Lajčaka, specijalnog posrednika Evropske unije, kao i Gabrijela Eskobara, izaslanika američke Vlade.

Ova četvorica su za samo mesec dana pretvorila vodu u vino: ako je avgust počeo strepnjom da se rat sa istoka Evrope seli na Balkan, mesec dana kasnije izgleda da mir nikada nije bio stabilniji i da je toliko jak da je došlo vreme da Ana Brnabić, dok čeka na izbor za predsednika Vlade Srbije, prvi put u životu može da ode na KiM i da provede jedan dan na severu pokrajine.

Uporedo sa tim, valjda u nagoveštaju pozitivnog ishoda “kosovske krize”, na Balkan, u Beograd i Prištinu, u petak 9. septembra dolaze novi nemački i francuski izaslanici za ovaj deo Evrope, u cilju “osnaživanje i ubrzavanja dijaloga”, e da bi se što pre došlo do “konačnog dogovora” Beograda i Prištine. Veću posvećenost na tom putu i od Kurtija i od Vučića očekuju francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc, što im je direktno saopšteno u pismu koje su dobili početkom ove nedelje. Njih se moli, zapravo im se sugeriše da urade sve kako bi u što kraćem roku bile donete teške odluke, i proces normalizacije odnosa bio doveden do kraja…

 

Pročitajte ceo tekst Slobodana Georgijeva u nedeljniku "Vreme" od četvrtka, 1. septembra 2022.

Pretplatite se na digitalno izdanje

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com