Kostadin Kostadinov lider je ekstremne desničarske partije u Bugarskoj Preporod (Vazraždane). Partija je osnovana 2. avgusta 2014. godine pod sloganom "Verujte u Bugarsku“. U parlament su ušli prošlog novembra. Neke od "vrednosti“ koje proklamuju koncentrisane su na antisemitizam, antiimigracije, homofobiju, antivakserski diskurs i anti-EU i NATO propagandu.

Ostale stranke koje se utrkuju na bugarskim izborima Kostadinov vidi kao štetne za dobrobit zemlje i naziva ih "projektima američke ambasade koji će nas gurnuti u rat protiv Rusije".

Jedna od njegovih najčešćih pretnji je da će ponovo otvoriti koncentracioni logor Belene, gde su stradale hiljade protivnika totalitarnog komunističkog režima u zemlji, kako bi se obračunali sa "izdajnicima otadžbine“ i "rusofobnim ološima“. Takođe je rekao da bi usvajanje evra moglo da dovede do građanskog rata.

Zbog proruske retorike zabranjen mu je ulazak u Ukrajinu na deset godina, a odluku su donele ukrajinske službe nakon što su dobile informaciju od, kako su naveli, bugarskih službi da je ruski špijun.

Pošten Bugarin

Na poslednjim parlamentarnim izborima održanim u aprilu ove godine Preporod je osvojio 14,16 odsto glasova i tako postao treća po veličini stranka u bugarskom parlamentu, što je bolji rezultat u odnosu na prethodne izbore kada su osvojili četiri odsto. Međutim, Kostadinov i dalje koristi taj diskurs od četiri odsto kako bi manipulisao sa "ono malo poštenih Bugara“ koji nisu izdali svoju naciju.

Smatrajući sebe glasom naroda, počeo je ozbiljno da dobija na popularnosti tokom krize Kovid-19. Striktno protivljenje zelenim propusnicama i vakcinaciji za njega je značilo početak priče o preporodu Bugarske. Naime, svi antinaučni diskursi i teorije zavere koje je širio o pandemiji bili su način da popularizuje priču o preporodu.

Izgleda da ne voli mnogo ni novinare. Prošle godine napustio je konferenciju za medije zbog prisustva novinara koje je označio kao "agente koji izvrću javnu svest u koristi stranih zemalja“ dok se predstavljaju kao bugarski. "Ne možemo da komuniciramo sa ovim žuto-braon sistemima za otpad američke ambasade“, rekao je tada.

Amerikanci: Ološ koji se mora uništiti

Neodobravanje organizacija kao što su EU i NATO je posledica stava da saradnjom sa takvim organizacijama Bugarska pada kao suverena zemlja služeći se interesima "drugih“ za novac. Tako u slučaju rata u Ukrajini, ukoliko bi Bugarska uvela sankcije Rusiji i sarađivala u isporuci oružja Ukrajini, to bi se smatralo izdajom nacionalnog identiteta – što je u mnogo navrata Kostadinov naglasio u svojim Fejsbuk objavama.

Kako objašnjavaju analitičari, Kostadinov se oglašava na Fejsbuku jer je to najposećenija društvena mreža u Bugarskoj gde svakodnevno postavlja objave protiv političkih protivnika.

Kada je završen marš privatne vojske Jevgenija Prigožina na Moskvu, Kostadinov je napisao status na svom Fejsbuk profilu gde je pozvao na uništavanje proevropskih medija i nevladinih organizacija koji su "megafoni američke ambasade“.

"Samo nekoliko sati je bilo dovoljno da uočimo ko su Amerikanci – svirepi anti-ljudski ološ žedan krvi koji sanja ratove i nasilje. Zato je dužnost svakog normalnog građanina da učini sve što je u njegovoj moći da se ovaj ružni ološ uništi – za dobro, ne samo Bugarske, već i čovečanstva“.

Dominacija proruskih stranaka

U Bugarskoj postoji još mnogo partija poput Preporoda i uglavnom su manje, ali daju mnogo veću podršku Rusiji u odnosu na one koje su vodeće.

Koliko je ta podrška velika svedoči Međunarodni pokret rusofila u Moskvi koji je osnovao vođa partije Preporod otadžbine Nikolaj Malinov u saradnji sa glumcem Stivenom Sigalom. Malinov je trenutno u Bugarskoj optužen za špijunažu, a SAD su ga sankcionisale jer je navodno podmitio sudiju da mu dozvoli da otputuje u inostranstvo i primi rusku nagradu od predsednika Vladimira Putina.

Koalicija Pravedna Bugarska insistira na "hitnoj obnovi“ odnosa između Bugarske i Rusije. Jedan od članova, general Dimitar Šivikov, opravdavao je postupke Moskve na početku rata. "Rusija ima svoje razloge. Pod pritiskom spoljnih sila u Ukrajini je izvršen državni udar“.

Pokret nestranačkih kandidata takođe želi obnovu i produbljivanje odnosa sa Rusijom. Stranka Rad i razum Bugarske insistira na održavanju referenduma o izlasku iz NATO-a i EU kako bi "Bugarska vodila nezavisnu ekonomsku i spoljnu politiku".

Prozapadna vlada

Bugarska je već dugo u političkoj krizi. Iz nje je postepeno počela da izlazi od juna kada je dobila novu vladu na predlog dva politička rivala – konzervativne partije bivšeg premijera Bojka Borisova GERB i proevropske partije Nastavljamo promene – Demokratska Bugarska na čelu sa Nikolajem Denkovim. Njih dvojica dogovorili su se da formiraju prelaznu vladu koju predvodi predsednik Rumen Radev.

Iako se obe partije fundamentalno razlikuju, uspele su da postignu dogovor o ključnim elementima vladinog programa.

Politika je jasna – Bugarsku, koja je članica EU i NATO-a, zadržaće na prozapadnom putu. Boriće se protiv ruskog uticaja i pomagati Ukrajini u odbrani od Rusije.

Budući da je Bugarska jedna od najkorumpiranijih zemalja u EU, jedan od prioriteta vlade biće da sprovede antikorupcijske reforme.

A.E/Euractiv/Balkan Insight/ Diggit Magazine/Radio Slobodna Evropa

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com