U novom broju: Predsednički izbori u Crnoj Gori
6. 4. 2023. / 7.18
Kraj jedne epohe i dodatna pitanja
Nakon tri decenije Milo Đukanović je izgubio i poslednju polugu vlasti. Međutim, podrška koju je Jakov Milatović dobio od gotovo svih konstituenata labave i često sukobljene parlamentarne većine, nakon predsedničkih izbora neće postojati. Biće to otvoreni sukob saveznika sa često dijametralno suprotnim političkim, ideološkim i svim drugim interesima. Već ovih dana svi će se vratiti ozbiljnom preispitivanju koliko je konačna pobeda nad Đukanovićem nanela štete svakom pojedinačno
Nepun sat nakon što je u nedelju završeno brojanje glasova na izborima za predsednika Crne Gore, počelo je prebrojavanje zastava po gradskim ulicama i vođenje statistike njihovog porekla, veličine i brojnosti: koliko srpskih, koliko državnih crnogorskih, krstaša barjaka, zastava Knjaževine Crne Gore. U zamku ove statistike upleli su se i predstavnici međunarodne zajednice zaključujući da je bilo razočaravajuće malo upravo zastava EU što je u neskladu sa samim imenom Pokreta Evropa sad (PES), čiji je predstavnik postao novi predsednik Crne Gore.
Ikonografija je bila gotovo identična onoj koja se događala po crnogorskim gradovima nakon avgustovskih izbora 2020. godine, kada je DPS prvi put u svojoj istoriji postao opoziciona partija.
Pobeda na predsedničkim izborima daje PES-u novi vetar u leđa i izgleda da se talas na kojem su se podigli može pretvoriti u cunami koji će potpuno promeniti crnogorsku političku scenu. Ukoliko se vanredni parlamentarni izbori održe 11. juna, kako sada stvari stoje PES-u se smeše i premijerska fotelja i pozicija najjače parlamentarne stranke. Pre svega zbog činjenice da se uporedno sa trendom njihovog snažnog rasta nastavlja i stabilan trend pada podrške koju ima Demokratska partija socijalista (DPS) Mila Đukanovića…
Pročitajte ceo tekst Voislava Bulatovića u nedeljniku "Vreme“ od četvrtka (6. aprila)
Pretplatite se na digitalno izdanje
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com