Američki sudija Beril A. Hauel presudila je da umetnička dela nastala pomoću veštačke inteligencije nisu originalna i da stoga ne mogu biti zaštićena autorskim pravima, prenosi "Njujork Tajms“.

Baš jedno takvo delo je "Nedavni ulaz u raj“ informatičkog stručnjaka Stivena Talera.

Umetnik je tužio Agenciju za autorska prava jer je više puta odbila njegov zahtev autorskih prava na ovo delo koje je, kako je rekao, "autonomno stvorio kompjuterski algoritam u mašini" misleći na svoj program "Creativity Machine“.

Taj opis je, prema Agenciji, bio u suprotnosti zakonom o zaštiti autorskih prava koji kaže da delo mora biti proizvod ljudskog delovanja.

Hauel je podržala odluku Agencije i rekla da autorska prava ne mogu biti dodeljena delima kojima "nedostaje ljudska ruka“, te da čovečanstvo ulazi u novu eru autorskih prava budući da mnogi umetnici koriste veštačku inteligenciju za stvaranje novih vizuala i umetničkih dela.

"Moguće je da će veštačka inteligencija pokrenuti značajna pitanja o tome u kom stepenu je potrebna ljudska uključenost da bi se takvo delo kvalifikovalo za zaštitu prava", rekla je Hauel.

Hoće li umetnike zameniti mašina

Programi kao što su ChatGPT, DALL-E i Midjourney, koji kreiraju sliku pomoću teksta, sve su popularniji.

Dokaz za to je njihovo pojavljivanje na TikToku, gde je korisnicima na raspolaganju opcija AI greenscreen pomoću koje se svako može poigrati rečima kako bi dobio jedinstveno delo koje potom može iskoristiti kao pozadinu za video.

Tačnije, sve što se nalazi na internetu, makar bilo zaštićeno autorskim pravima, veštačka inteligencija koristi bez ikakvog odobrenja. Štaviše, pomoću ovih programa se veoma jednostavno može ukloniti watermark.

U tom smislu, pravni sporovi često dobijaju nezadovoljavajuće epiloge, pri čemu sudije preuzimaju ulogu umetničkih kritičara.

Prošle godine, kada je dizajner video igara Džejson Alen pobedio na takmičenju likovne umetnosti Državnog sajma Kolorado sa delom Théâtre D’opéra Spatial, to je pokrenulo debatu o delima koja nastaju pomoću veštačke inteligencije, konkretno programa Midjourney.

Agencija je, kao i u Talerovom slučaju, odbila njegov zahtev za autorska prava kao jedinog autora slika proizvedenih pomoću veštačke inteligencije. Tada je objasnio da umetnici žele kontrolu nad svojim radom bez obzira na alate koji se koriste za izradu.

David Holc, osnivač programa Midjourney, smatra da veštačka inteligencija može samo da doprinese razvoju umetnosti u budućnosti.

"Ljudi nisu prestali da hodaju kada su izmišljeni automobili – oni su samo olakšali njihovo kretanje. Ako je slikarstvo opstalo uprkos razvoju fotografije, sasvim je izvesno da će i umetnost preživeti razvoj ovakvog, i svakog narednog tehnološkog izuma“, rekao je u intervjuu za The Verge.

Filmska i muzička industrija

Upad veštačke inteligencije u umetnost proteže se i na filmsku i muzičku industriju.

Ovog leta Holivud je štrajkovao boreći se protiv Diznijevog eksperimentisanja sa veštačkom inteligencijom. Glumci i scenaristi su tvrdili da upotreba veštačke inteligencije za njih predstavlja egzistencijalnu pretnju jer je nova era digitalnog striminga dovela do dramatičnog pada njihovih zarada.

Pročitajte još Štrajk u Holivudu: Sve staje, scenaristima se pridružili i glumci

Dizni je, još pre štrajka, formirao radnu grupu koja će izučavati kako se veštačka inteligencija može koristiti u celoj industriji zabave.

Trenutno kompanija ima oglase za radna mesta na kojima traže kandidate koji imaju iskustva sa AI ili mašinskim učenjem. Pozicije se tiču gotovo svakog dela kompanije – od Volt Dizni studija, preko tematskih parkova, inženjerskih pozicija, pa sve do televizijskih sadržaja i marketinškog tima.

Pročitajte još Dizni ne haje za štrajk, još više veštačke inteligencije

Akademija za diskografsku umetnost stala je na stranu sudova i ove godine se pozabavila upotrebom veštačke inteligencije u muzici u saopštenju da "samo muzika čiji autor je čovek može ući u konkurenciju, biti nominovana ili osvojiti Gremi nagradu“.

A.E/The New York Times/The Verge

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com