Šest puta do sada je Srpka lista želela da napusti kosovske institucije. Od toga su uvek odustajali na "molbu“ predsednika Srbije Aleksandra Vučića jer “njemu veruju“. Molbe da ostanu u kosovskom sistemu ovog puta nije ni bilo mada im je, objasnio je Vučić, rekao da on misli da to ne bi trebalo da rade, ali da će stati uz njih ma šta odlučili.

Povlačenje Srba iz kosovskih institucija krizu na Kossovu izdiže na novi nivo. Pošto se nisu povukli samo političari već i policija, sudije, tužioci, administracija, na severu Kosova na delu je bezbednosni vakuum.

Vučič smatra da bi posao policajaca srpske nacionalne pripadnosti koji su radili u sklopu kosovske policije trebalo da preuzmu pripadnici KFOR-a i EULEX-a, misije NATO-a i Evropske unije na Kosovu. Zvaničnog odgovora na taj predlog nije bilo.

Za to vreme, vlast u Prištini se ponaša kao da se ništa neobično ne dešava. Predsednik Skupštine Kosova Glauk Konjufca izjavio je da ustavne krize nema, te da upražnjena srpska mesta ne ugrožavaju rad institucije.

Premijer Aljbin Kurti je rekao da će se nastaviti sa sprovođenjem odluke kosovske Vlade o registarskim tablicama, mada je njeno povlačenje jedan od uslova za povratak Srpske liste u institucije, a SAD i EU zdušno od Prištine traže da sve odgodi za 10 meseci.

Igra na sve ili ništa

Iako su obe strane, bar naizgled, povukle jednostrane poteze koji nisu po volji ni Evropskoj uniji ni Sjedinjenim Državama, reakcije iz Brisela i Vašingtona još uvek su mlake. Osim diplomatskih poziva Srbima da se vrate u institucije, a Kosovu da poštuje u Briselu potpisane sporazume, tj. da omogući formiranje Zajednice srpskih opština i odloži preregistraciju, najave nekih konkretnih poteza sa te strane još uvek nema.

Ovakve reakcije mogu biti i signal da rešenje neće doći ni brzo ni lako. Postalo je jasno da bez Zajednice srpskih opština (ZSO) Srbi više neće učestvovati u kosovskim institucijama, a Kurti je otkrio da od ZSO, u obliku u kojem je zacrtan u Briselskom sporazumu, nema ništa.

Trenutno se igra na sve ili ništa, a evropski i američki posrednici upravo su to hteli da izbegnu. Osdustajanje od ovih poteza, koji iskaču iz okvira Dijaloga i u vodu bacaju Briselski sporazum i desetak godina pregovora, i za Vučića iza Kurtija imalo bi, u najmanju ruku, ozbiljne reputacione posledice.

Veći pritisak na Prištinu

Čini se, ipak, da se vrši nešto veći pritisak na kosovsku, nego na srpsku stranu. Kurti, političar revolucionar, koji Zapadu nije dužan ništa, za razliku od prethodnih kosovskih rukovodstava, više je u riziku da izgubi podršku Zapada kome, a i svojim biračima, želi da pokaže da on vodi nezavisnu politiku suverene države.

Nije prvi put da i Vašington i Brisel od njega traže da ne preduzima jednostrane akcije, tj. one koje nisu u koordinaciji sa njima, naročito ne one koje mogu dovesti do nasilnih akcija i destabilizacije poput ove o registarskim tablicama. Ne bi Kurtiju bilo prvi put da zbog neusklađivanja politike sa Zapadom gubi vlast.

Još jedan problem više za Kurtija je što ga bivši premijer Ramuš Haradinaj na sva usta kritikuje da "okreće leđa“ Amerikancima, "najvećim saveznicima kosovske nezavisnosti“, i preporučuje im se kao timski igrač za neko vreme koje dolazi.

Srpska opozicija mahom je podržala odluku Srba na Kosovu da napuste kosovke institucije, dakle, u konkretnoj situaciji, je na istoj iniji sa Vučićem.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com