Na severu Kosova u petak ujutru opet su se začule tri eksplozije. Portparol kosovske policije za region Sever rekao je da su na području Kosovske Mitrovice i Zvečana bačene najverovatnije šok bombe. Povređenih nema, a oštećeno je jedno policijsko vozilo. Ni nakon prethodna dva dana kada je kriza na Kosovu dodatno zategnuta i pored pritiska međunarodne zajednice, situacija na terenu nije ništa bolja.

Za trenutno stanje Beograd i Priština se međusobno optužuju , dok Evropska unija i Sjedinjene Američke Države poslednjih dana isporučuju zahteve isključivo kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju.

Pročitajte još Sever Kosova: Napad na patrolu kosovske policije i šok bombe

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj podsetio je ga je pismeno podsetio na mere koje EU traži od Prištine kako bi se situacija deeskalirala. To su, između ostalog, prestanak policijskih akcija i povlačenje specijalne policije na severu, Kosova, kao i priprema ponovljenih prevremenih izbora u četiri većinske srpske opštine i izmeštanje rada albanskih gradonačelnika, za koje je glasalo 3,4 odsto stanovnika u tim opštnama, na druge lokacije do održavanja izbora.

Pritisak Berlina, Pariza i Rima

U poslednjim diplomatskim akcijama, u sklopu kriznog menadžmenta EU, kosovskom premijeru stiglo je i pismo od francuskog predsednika Emanuela Makrona, nemačkog kancelara Olafa Šolca i italijanske premijerke Đorđe Meloni. Sadržaj pisma nije poznat, ali prema izvorima kosovskih medija u pismu se traži da se situacija na severu deeskalira, a poruke su slične onima koje je poslao Visoki predstavnik EU.

Pročitajte još Reanimacija Ohridskog sporazuma

Osim diplomatskih pisama, EU je rada da organizuje "hitan sastanak“ već sledeće nedelje u Briselu gde bi kosovski premijer i srpski predsednik razgovarali o načinima kako da se situacija na severu smiri.

"Moram da pozovem na smirivanje situacije na terenu, a pošto se ona pogoršava iz dana u dan, ponovo smo u fazi kriznog menadžmenta. Pozvao sam Kosovo i Srbiju na sastanak kriznog menadžmenta sledeće nedelje“, rekao je Borelj.

Putu nenormalizacije

 Da razgovori Srbije i Kosova nisu nikakvi pregovori o normalizaciji, nego konstantni krizni menadžment, spominje se od avgusta 2022. godine, kada je počela kriza u vezi sa registarskim tablicama. Od tada Evropska unija primetno drugačije komunicira ono što se dešava u procesu koji bi trebalo da bude proces normalizacije.

Ponovni pozivi da se sa večitog kriznog menadžmenta mora konačno preći na suštinske pregovore, usledili su u novembru prošle godine kada je nastavljena kriza oko registarskih tablica.

"Potrebna nam je deeskalacija situacije, da prestanemo sa stalnim kriznim menadžmentom i počnemo da napredujemo ka normalizaciji odnosa“, rekao je 20. novembra Borelj.

Pročitajte još Susret u Ohridu: Nenormalna normalizacija odnosa

Nakon toga su Francuska i Nemačka izradile plan, iza kog su stale sve države članice EU i SAD, najavljivan je optimistično kao prekretnica u odnosima Beograda i Prištine.

Nada da će Sporazum o putu normalizacije odnosa između Beograda i Prištine i Aneks o primeni "francusko-nemačkog plana“ dogovoren na susretu dvojice lidera u Ohridu od kriznog menadžmenta dovesti do ispunjavanja uslova da se do konačnog sporazuma dođe, brzo je ugašena. Što je i Kurtiju i Vučiću jasno stavljeno do znanja da će od primene sporazuma zavisiti dalji proces evropskih integracija i Kosova i Srbije, očigledno nije bilo dovoljno.

S.P./ FoNet

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com