Jesam, potpisao sam, pa šta? Potpisali su i toliki drugi, pa ih niko ne kinji. Ima tu i drugih pisaca osim mene. Dobro, među nama, sve su to likovi iz druge i treće lige, mada su mi drugari, pa neću to javno da kažem. I znam da nikoga nije briga šta su oni potpisali, jer nikoga nije briga ni šta su napisali.

A za mene, eto, kažu da sam nešto u životu i napisao, pa da ne bi bilo u redu da ne pazim šta potpisujem, jer time devalviram ono što sam napisao. Tim dušebrižnicima mogu samo da kažem: ja u poslednje vreme nisam baš mnogo pazio ni šta ću napisati, pa što tek da pazim šta ću da potpišem? 

Kao da bi oni radili drugačije da su na mom mestu, hajte molim vas! Budimo realni, toliko dugujemo jedni drugima. Stigle su me godine, treba se obezbediti za mirniju starost, a još ako mogu da uradim nešto značajno za nacionalnu kulturu, kako da odbijem tu ponudu? A sa mesta upravnika Narodne biblioteke može da se uradi svašta! Još, doduše, ne znam šta će tačno biti moja zadužbina, ali nešto će se sigurno naći. Do tada, ne treba talasati, dobro je ovako kako je.  

Je li tako da je dobro? Jeste, dobro je. A biće i bolje. Još samo da pregrmimo ovu krizu, pa da idemo dalje. Jer, Srbija ne sme da stane. 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com