Ideja o bližem povezivanju sa Rusijom i Kinom je neizvodljiva, pre svega zato što je Srbija geografski udaljena od tih zemalja, a  udaljavanje od Evrope bilo bi ekonomski ubitačno za Srbiju jer dve trećine trgovinskih odnosa Srbije ostvaruje sa zapadnom Evropom, a samo nekoliko procenata sa Rusijom i Kinom, rekao je za Demostat profesor Fakulteta političkih nauka u penziji Ivo Visković.

Građani bi, kaže, morali da shvate da se sada spoljna politika ne može voditi po ugledu na Titovu nesvrstanu Jugoslaviju, tevda ništa manje važno nije pitanje: šta bismo u političkom smislu dobili time, da li bismo dobili bolju društvenu strukuru i demokratiju ili ono što preovladava u Rusiji, neku vrstu samovlašća i ogromne vlasti jedne osobe.

Visković podseća da se i ranije opredeljenje građana za EU nije dogodilo samo od sebe, već zahvaljujući stavovima vlasti i medijskom izveštavanju koje je bilo proevropsko. Postepeno se i sada može menjati, ali se takve aktivnosti moraju planirati i dozirati informacije kako bi se građanima objasnilo zašto je EU prirodni partner Srbije i promenila se percepcija Unije.

Imperijalni koncept Rusije

Istoričarka Latinka Perović za Demostat navodi da Srbi podržavaju imperijalni koncept Rusije jer i sami imaju sličan stav na ovim prostorima, a takvo shvatanje je nespojivo sa evropskim orijentacijama Srbije.

Ona smatra da je EU pravi put za Srbiju jer je i geografski i egzistencijalno vezana za Evropu, ali ne veruje da aktuelna vlast može da uvede državu u Uniju. Ukoliko Srbija svoj spoljno-politički program i tekuću politiku usaglašava sa drugom velikom silom koja je i sama u ratu, onda ne može računati na to da će strana koja se suprotstavlja tom ratu na nju gledati kao na saveznika, već na deo imperijalnog korpusa Rusije.

Perović ukazuje da u Rusiji postoji jak otpor ratu, ali da se o tome u Srbiji ne govori i ne piše. U Rusiji, kaže, raste represija jer je sam Putin izložen dvostrukom pritisku – vojnih struktura koje su za nastavak rata i ruskog društva koje ne pristaje na rat.

Teško stečena kandidatura za članstvo

Docentkinja na Fakultetu političkih nauka Jelena Surčulija Milojević ukazala je da, u trenutku kad je evropski entuzijazam u Srbiji opao i oko 80 odsto građana podržava vojnu neutralnost po svaku cenu i ne želi sankcije Rusiji, vlast bi mogla da usmeri javno mnjenje ka Evropskoj uniji afirmativnijim govorima o EU, podsećanjem građana na prednosti koje članstvo u EU nosi, te povezivanjem ideje Otvorenog Balkana sa idejom Srbije u otvorenoj Evropskoj uniji.

Ona veruje da Srbija nije odustala od svog evropskog puta, a da u ovom momentu ni Evropska unija nije odustala od Srbije kao države kandidata za članstvo. Stoga, sve dok postoji i najmanja želja da se u tom odnosu ostane, verujee da će Srbija put ka Evropskoj uniji nastaviti.

Pozicija države kandidata za članstvo u EU teško stečena, kaže Surčulija Milojević, te da ne bi bilo ni u čijem interesu da se tako lako izgubi.

M.N./FoNet

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com