Neke lažne vesti dospele su čak i u medije. I to ne samo srpske, već pojedine svetske.

Tako se pojavila fotografija na kojoj je se vidi mladić koji rukama pokazuje pištolje, a za koju se tvrdilo da je na njoj učenik koji je usmrtio devet osoba u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar". 

Na fotografiji je sportista iz Irske, Edvin Hotea. Sam Edvin je, kako je preneo portal Raskrikavanje, objavio na svom TikToku da je na fotografiji u stvari on, a ne dečak iz Srbije, i da je ona nastala 2020. godine. 

Pored domaćih portala, ova netačna vest našla se i na engleskom Dejli Mejlu. 

Za raliku od ove, druga lažna vest, daleko je ozbiljnija i pronela se društvenim mrežama, a glasila je da se za ranjenu devojčicu iz škole traže davaoci krvi koji nisu vakcinisani protiv korona virusa. Čak je i Zavod za transfuziju krvi ovo demantovao, a glasina srećom nije imala veći efekat, te je broj davaoca krvi bio sasvim dovoljan. 

Lažne vesti nisu proizvod savremenog doba. Istorija širenja lažnih vesti je duga, a namera da se neko obmane verovatno je stara koliko i ljudska vrsta. 

"Vreme" je u tekstu "Proizvodnja laži kao biznis" navelo primer, Ramzes II, 1274. godine pre nove ere, pretvarao se da je ostvario veliku pobedu u bici kod Kadeša, naredivši da se o tome širi glas od usta do usta, kao i da se oslikaju zidovi u nekoliko egipatskih hramova sa motivima trijumfa. Zahvaljujući ovoj propagandi egipatskog faraona, istorija je dugo videla Ramzesa II kao pobednika, iako Egipćani tada nisu osvojili nikakvu teritoriju, a sporazum između Hetitskog carstva i Egipta potpisan je mnogo kasnije.

Mediji da izveštavaju odgovorno

Savet za štampu i još četiri organizacije koje se bave zaštitom prava dece, pozvali su sve novinare i urednike da se ponašaju odgovorno i da u skladu sa profesionalnim standardima i istinskom empatijom izveštavaju o "užasnim tragedijama u Osnovnoj školi ‘Vladislav Ribnikar’ u Beogradu i u okolini Mladenovca, kao i svim drugim temama koje se pokreću u vezi sa tim tragedijama".

Profesionalno izveštavanje, sa punim poštovanjem prava svih koji su pogođeni tragedijom, neophodno je kako bi se deca i odrasli, kao i celo društvo, imali priliku da se suoče sa traumom koju su doživeli, i kako bi se zaustavila strašna eskalacija nasilja kojoj svedočimo, naveli su u zajedničkom saopštenju Savet za štampu i organizacije Save the Children, Centar za prava deteta, Prijatelji dece Srbije i Mreža organizacija za decu Srbije .

Članica Komisije za žalbe Saveta za štampu Tamara Skroza ocenila je za FoNet da je izveštavanje medija o tragediji u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" kao katastrofalno.

"Pošto je policija odugovlačila sa objavljivanjem broja ubijenih, mediji su te brojeve nagađali, pa smo imali situaciju da jedan portal objavio da je ubijeno šestoro dece, u trenutku kada smo imali informaciju o samo jednom ubijenom", kazala je ona.

Prema njenim rečima, spekulisanje se nastavilo tokom dana o razlozima za ubistvo, o stanju tog dečaka, načinu na koje je ono počinjeno i slično, a u trenutku kada su se pojavile zvanične informacije, "mediji počinju klasično lešinarenje" objavljujući podatke koji nisu smeli biti objavljeni, koji su još deo istrage. 

Zekić: RTS dobar, portali kršili kodeks

Portali su u danu kada je u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" ubijeno osam učenika i čuvar, a ranjeno sedam osoba, prednjačili u kršenju Kodeksa novinara, izjavila je za FoNet predsednica Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) Olivera Zekić, uz ocenu da je Radio-televizija Srbije radila profesionalno i obavila posao kako treba.

Zekić je rekla da je 3. maja najviše pratila Radio-televiziju Srbije i da je javni servis svoj posao obavio kako treba, profesionalno, uz svu pažnju i zaštitu dostojanstva i digniteta ličnosti, pre svih dece.

Ne pravite Verterov efekat

Novinarka An Mari Ćurčić uputila je apel kolegama novinarima da u ovim teškim trenucima za celu zemlju o masovnim ubistvima na Vračaru i u Mladenovcu izveštavaju na profesionalan način.

Ukazala je na takozvani Verterov efekat, navodeći definiciju Američke medicinske asocijacije.

“Masovno ubistvo je složen i destruktivan čin koji se dešava kao rezultat mnogih faktora. Jedan faktor koji je relevantan za širenje masovnih pucnjava i drugih "zaraznih“ ponašanja je generalizovana imitacija. U slučajevima masovnih ubistava/pucnjava, čini se da su mediji u velikoj meri odgovorni za obezbeđivanje modela za imitaciju. Iako postoje različite strategije koje bi mogle da funkcionišu u tandemu kako bi se promenila verovatnoća masovnog ubistva/ pucnjave, promena načina na koji mediji izveštavaju o tome je važan korak u sprečavanju i smanjenju imitacije ovih dela. Štaviše, verovatno je da se imitacija podstaknuta medijima proteže dalje od masovnih pucnjava. Medijski efekat se pokazao kod samoubistva (Verterov efekat), podrazumeva se u masovnim ubistvima/pucnjavama i može igrati ulogu u drugim ekstremnim događajima kao što su domaći terorizam i rasno motivisani zločini“, navela je ona definiciju Američke medicinske asocijacije.

B.G./FoNet/Glas Amerike/Raskrikavanje

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com