Prema prikazanoj srednjoj godišnjoj vrednosti za PM10 čestice, Leskovac je najzagađeniji grad u Srbiji i Evropi.

"Ovu kontradiktornost pojasnio nam je Dejan Lekić, jedan od onivača Nacionalne ekološke asocijacije (NEA) i osnivač portala Ekstremna ekologija (xEco – Extreme Ecology), tvorac desktop i mobilne aplikacije xEco Vazduh“, piše u saopštenju Udruženja Tim 42 iz Leskovca.

Prema Lekićevim rečima, to je zato što se indikativna merenja prema postojećoj zakonskoj regulativi ne uključuju u ocenu.

“Blagovremeno informisanje građana o kvalitetu vazduha putem automatske merne stanice još ne postoji. Lokalni registar zagađivača nije u funkciji, podaci o zagađivačima ostaju nedostupni javnosti. Rad nekoliko stacionarnih izvora na teritoriji grada je zabranjen zbog prekoračenja emisije zagađujućih materija u isto vreme kada su nadležni uveravali javnost da je vazduh dobar”, dodaje se u saopštenju.

Alarmantno već godinu dana

Beogradska otvorena škole (BOŠ) je još prošle godine u junu ukazala na ovaj problem kada  je povodom Svetskog dana zaštite životne sredine pripremila analizu podataka kvaliteta vazduha.

Od januara do maja  2022. godine godišnji limit u Leskovcu bio je prekoračen na više mesta, pa su tako stanovnici Ulice Goce Delčeva čak 92 dana udisali zagađen vazduh, u Ulici Stanoja Glavaša zabeleženo je 89 dana prekomernog zagađenja, 82 u Ulici Starine Novaka.

Stanovnici ulica Đorđa Andrejevića Kuna i Kapetana Koče su nezdrav vazduh udisali oko 50 dana, samo do polovine 2022. godine.

U Srbiji zbog zagađenog vazduha prevremeno umre 11.000 ljudi

"Prema procenama iz Programa zaštite vazduha u RS, zagađen vazduh godišnje dovede do oko 11.000 prevremenih smrti u Srbiji, dok oko 14.000 stanovnika završi u bolnicama zbog respiratornih i kardiovaskularnih tegoba“, podsećaju iz Tima 42.

Zbog svega ovoga, Tim 42 traži od nadležnih da unaprede sistem informisanja građana Leskovca o kvalitetu vazduha, kao i merama koje mogu da preduzmu da bi zaštitili svoje zdravlje. Zahteva se izrada Izveštaja o implementaciji Kratkoročnog akcionog plana na godišnjem nivou, kako bi javnost bila upoznata sa merama koje se preduzimaju da se kvalitet vazduha unapredi. Iz Tima 42 naglašavaju da je najvažnije da gradske vlasti prioritizuju aktivnosti na unapređenju kvaliteta vazduha u cilju zaštite zdravlja i života ljudi.

Bez zvaničnog monitoringa nema ni zakonskih mera za čist vazduh

Uzroci zagađenja slični su u celoj državi, pokazuju analize merenja. U zimiskim mesecima su to lokalna ložišta i toplane koje koriste mazut i ugalj, a uz saobraćaj i uticaj industrije rezultat je nekonotrolisano i pogubno po zdravlje povećanje nivoa zagađujućih materija u vazduhu.

Međutim, problem je to što zvanični sistem kontrole vazduha nije rasprostranjen u svim mestima, a u nedostatku merenja ne postoji ni zakonski osnov za sprovođenje zakonom propisanih mera kako bi se zagađenost vazduha smanjila.

U nedostatku zvaničnih podataka, građanima ostaje da se makar kratkoročno informišu o stanju kvaliteta vazduha koji udišu.

Leskovčani zato sami postavljaju stanice za merenje.

Z.S/Nova Ekonomija/Mašina/Juže vesti

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com