U senci rata u Ukrajini kod mnogih naroda javili su se strahovi da bi i njih mogla da snađe slična sudbina. Tako, na primer, Jermeni strahuju da bi Azerbejdžan i Turska mogli da iskoriste činjenicu da je Rusija sada oslabljena i da ne može da se fokusira na dva fronta, pa da ponovo napadnu Nagorno Karabah ili čak gore od toga, da zauzmu celu Jermeniju i dovrše ono što su započeli i pokušali 2015.

Slične strahove imaju i Srbi na Kosovu i Metohiji i Republici Srpskoj,  ali i brojni drugi narodi Kavkaza i Centralne Azije.

Tim povodom zanimljiva je priča koju sam čuo od Ašota Havakimijana, ambasadora Jermenije u Srbiji. Pitao sam ga zašto Jermenija "pokriva" Srbiju iz ambasade u Pragu, smatrajući da je Budimpešta bliža. Odgovorio mi je suvo: "Jermenija i Mađarska nemaju diplomatske odnose!"

Deset godina je prošlo otako su Mađarska i Jermenija, dve geografski udaljene zemlje koje nikada nisu ratovale, prekinule diplomatske odnose.

Napad sekirom

Ambasador Havakimijan mi je ispričao detalje događaja iz 2004. za koji javnost u Srbiji gotovo da uopšte ne zna. Sem njegovog teksta u "Politici" gde taj događaj pominje u jednoj rečenici, na internetu gotovo da nema ni jedne druge informacije.

U Budimpešti je 19. februara 2004. u 5 časova ujutru u sobu u kojoj je spavao 25-godišnji oficir Vojske Jermenije Gurgen Margarjanov, upao oficir Armije Azerbejdžana  Ramil Safarov i sa više udaraca sekirom odsekao glavu mladom jermenskom kolegi. Obojica su bila u Budimpešti na tromesečnom NATO-seminaru u sklopu programa Partnerstvo za mir.

Azerbejdžanskog oficira sa sekirom u ruci ugledao je Margarjanov cimer, mađarski oficir Balaž Kuti. Počeo je da viče na Azerbejdžanca da prestane, a ovaj mu je rekao da njega neće ni taknuti. Onda je još nekoliko puta udario Margarjana sekirom. "Izraz lica mu je bio kao da je zadovoljan jer je upravo obavio nešto veoma važno!", ispričao je na suđenju Mađar.

Autopsijom je utvrđeno da je Safarov svojoj žrtvi naneo 16 udaraca sekirom po vratu i glavi. Ubica je planirao da ode u susednu sobu i ubije i drugog Jermena ali su vrata bila zaključana. U međuvremenu, Mađar je otrčao po pomoć a policija se vrlo brzo pojavila i uhapsila Safarova.

Safarov je priznao zločin, a policajac koji je bio na licu mesta posvedočio je da je glava žrtve bila praktično odvojena od tela.

Unapređenje ubice

Advokati Safarova pokušali su da ubede sudije kako je ubica bio psihički nestabilan i da je bolovao od postraumatskog sindroma koji je zadobio tokom Prvog rata u Nagorno Karabahu. Kao motiv ubistva navodi se da je Margarjan navodno "uvredio azerbejdžansku zastavu".

Sud u Budimpešti je 2006. Safarova osudio na doživotnu robiju bez mogućnosti pomilovanja pre 2036. Činilo se da je pravda za ovaj jezivi zločin zadovoljena.

Šest godina kasnije, nakon dolaska Viktora Orbana na čelo mađarske Vlade, vlast je neočekivano donela odluku da izruči Safarova Azerbejdžanu kako bi tamo nastavio da služi kaznu. Čim je Safarov stupio na tlo Azerbejdžana, tamošnji predsednik Ilham Alijev ga je pomilovao, a ubica je dočekan kao narodni heroj i unapređen u čin majora.

Prekid diplomatskih odnosa

Mediji u Mađarskoj su tada podsetili da je nekoliko meseci ranije Viktor Orban posetio glavni grad Azerbejdžana Baku gde je razgovarao o "energetskim i ekonomskim temama".

Poverenica za ljudska prava u Azerbejdžamu Emira Sulejmanova je tom prilikom izjavila da je kazna za Safarova bila prestroga i da on zapravo "treba da posluži kao primer patriotizma ostalim mladima u zemlji".

U glavnom gradu Jermenije Jerevanu su izbile demonstracije, više stotina ljudi se okupilo ispred Konzulata Mađarske, zgradu su zasuli jajima i zapalili mađarsku zastavu. Jermenija je prekinula diplomatske odnose sa Mađarskom, a čak je i kabinet tadašnjeg Predsednika SAD Baraka Obame zatražio od Budimpešte zvanično objašnjenje za ovakav potez. Isto je učinila i Moskva ocenivši da će ovakav postupak otežati napore Kremlja da posreduje u teritorijalnom sporu oko Nagorno Karabaha.

Spomenik ubijenom vojniku

Nakon ubistva Margarjanovo telo je prebačeno u Jermeniju gde je sahranjen na vojnom groblju, a 2013. je u Jerevanu podignut spomenik njemu u čast.

Evropski sud za ljudska prava je 2020. presudio da je Azerbejdžan prekršio brojne konvencije time što je pomilovao Safarova. Oni su, postupajući na zahtev porodice ubijenog jermenskog oficira, presudili da Azerbejdžan nema realan razlog da ne sprovede kaznu koja je izrečena protiv Safarova pred sudom u Budimpešti.

Parlamentarni izbori u Mađarskoj se održavaju se 3. aprila ove godine.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com