Press služba Ministarstva kulture i informisanja medijima je danas uputila pismo "povodom tendencioznih i netačnih ocena o ulaganjima u kulturi dramskog pisca, poslanika Narodne stranke i predsednika Odbora za kulturu Narodne skupštine Siniše Kovačevića i pojedinih medija“ i na početku ističe "da upravo takva površnost i zlonamerna ostrašćenost nanose štetu u prvom redu kulturi dijaloga, ali i kulturnoj sceni u celini.“

"Neutemeljeno kritizerstvo i bezobzirno omalovažavanje, u najmanju ruku, primetnih i konkretnih rezultata na temeljnom i strateškom unapređenju kulture, predstavlja pokušaj korozivnog podrivanja teško izborenog i dugo očekivanog boljitka na kulturnoj sceni Srbije.“

Ocenu Siniše Kovačevića da je, kako navode, "sve u oblasti kulture zasnovano samo na obećanjima“, nazivaju "paušalnom“ i podsećaju da je "ne samo otvoren Muzej savremene umetnosti i Narodni muzej Srbije, nakon čitave decenije koliko su bili nedostupni našoj javnosti i posebno mladima koji su odrastali u tom periodu, da je obnovljeno pozorište Bora Stanković u Vranju, i da je projektovana Koncertna dvorana, Ministarstvo kulture i Vlada Republike Srbije ozbiljno rade na unapređenju ove društvene oblasti u celini“.

"Samo u 2022. godini sredstvima Vlade Republike Srbije započeta je potpuna rekonstrukcija i adaptacija multifunkcionalnog kulturnog centra Pirot, nekadašnjeg Doma vojske, za šta je izdvojeno tri miliona evra, a započeti su i radovi na izgradnji potpuno nove scene Narodnog pozorišta Niš i adaptaciji postojeće, za šta je  namenjeno milion evra.“

Kažu da "ćinjenice jasno pokazuju da je samo u poslednje dve godine rekonstruisano ukupno 48 kulturnih centara i domova kulture u Srbiji, kroz program Gradovi u fokusu sa 700 miliona dinara, koji je važan deo kulturne politike i koncepta koji je usmeren upravo na stvaranje uslova za nastanak novih mladih umetnika. Samo u prošloj godini, zahvaljujući takvoj politici, obnovljene su 22 multifunkcionalne ustanove kulture, među kojima rekonstrukcija Kulturnog centra u Smederevskoj Palanci, adaptacija Kulturnog centra u Mionici, rekonstrukcija i adaptacija dela Doma Stake Pejić u Banji Koviljači, obnova Kulturnog centra i Zavičajnog muzeja u Rumi, kao i uspostavljanje male otvorene scene u Pirotu i nabavka digitalnog projektora za bioskop u Doljevcu. Obezbeđena su sredstva za obnovu Gradskog pozorišta u Bečeju i finansirani su projekti pet biblioteka širom Srbije, među kojima je projekat obnove biblioteke "Diša Antić“ u Vladimircima, kao i rekonstrukcija biblioteke "17.septembar“ u Malom Zvorniku. Opredeljena su sredstva za sedam projekata muzeja, kojima je obuhvaćena rekonstrukcija Narodnog muzeja u Kikindi, rekonstrukcija i sanacija objekta Dom Slobodište, Spomen kompleks Slobodište u Kruševcu, adaptacija rodne kuće Rada Drainca u Blacu, rekonstrukcija Karađorđevog doma u Rači, a takođe su obezbeđena sredstva za prvu fazu izgradnje nove institucije kulture, Muzeja staklarstva u Paraćinu.“

Na kraju se u ovom pismu komentariše i budžet od 0,66 posto, najniži za poslednjih 20 godina, koliko je država ove godine izdvojila za kulturu, što je i bila tema izjave Siniše Kovačevića.

"Činjenice pokazuje da je budžet u oblasti kulture u 2023. godini, i pored teških globalnih okolnosti, razvojni. Ono što se prećutkuje je podatak da predviđeni ukupni budžet Ministarstva kulture za 2023. godinu iznosi nešto više od 14 milijardi dinara, a u odnosu na budžet za kulturu za 2022. godinu, veći je za oko 753,7 miliona dinara ili za 5,66 odsto. Ovim putem naglašavamo i da ovde nisu uključena sredstva preostalih nepovučenih sredstava kredita za obnovu infrastrukture u kulturi, kao ni izdvajanja drugih nivoa vlasti – pokrajinske i lokalnih samouprava.“

"Ovo su samo neki od primera koji pokazuju da se za oblast kulture u Republici Srbiji izdvaja daleko veći iznos od promila“, kaže se na kraju današnjeg pisma Press službe Ministarstva kulture i informisanja.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com