Istraživanja pokazuju i da je 30 odsto dece uzrasta do 16 godina imalo kontakt sa klađenjem.

U Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj ima 1. 028 zabeleženih pacijenata koji se leče od patološkog kockanja. 

Toj ustanovi mesečno se javi između 15 i 20 novih pacijenata. Kako prenosi RTS, zabrinjavajuće je što podaci pokazuju da je svaki četvrti učenik prvog razreda srednje škole igrao neku igru na sreću.

Kocka nije “igra”

Deca već u sedmom razredu počinju da se klade, tokom velikog odmora neko od starijih ode i uplati tiket umesto njih, priča za portal “Vremena” ”psihoterapeut Jelena Manojlović iz SOS Centra.

Tokom 18 godina postojanja Sos Centra, najmlađi klijent koji je bio u programu odvikavanja imao je 17 god, dok je dete od 12 god bilo na konsultacijama jer su roditelji primetili da je počeo da se kladi, pa su reagovali odmah.

“Roditelji mogu da primete da postoji problem jer dete počinje da se povlači iz komunikacije, ima agresivne ispade, gubi interesovanje za školu, druženje i razne aktivnosti, često ne govori istinu, ali tek na spoznaju da postoje kockarski dugovi reaguju. Roditelji često zbog dugova dece prodaju stanove i kola. Bilo je primera i kad su roditelji ubeđivali decu da ih, ako pristanu da se leče, neće prijaviti za krađu” kaže Manojlović i dodaje da program lečenja uglavnom traje pola godine.

Milica Gostić stručna saradnica SOS Centra kaže da je rad sa maloletnicima izuzetno težak, jer nisu pretrpeli posledice svog kockanja. 

“Edukacija i kontola su pojačani, porodice prolaze kroz edukaciju i zajedno pokušavamo da korigujemo ponašanje, dok dete ne usvoji nove obrazce ponašanja, tj. dok ne prestane da kocka. Poligrafska testiranja su uključena u proces odvikavanja”, objašnjava Gostić. 

Na sve veći broj kockara među maloletnicima utiču laka dostupnost, zavisnost od telefona pa i  društvena prihvatljivost kocke kao "igre". 

“Mnoge javne ličnosti propagiraju kockanje, sportisti, glumci, pevači, koji su uzor mladima, pa deca lako upadaju u nju. Roditelji, ne mogu da isprate šta se dešava, jer sad postoje kladioničarske i kockarske aplikacije na telefonu, pa je deci lako da sakriju kockanje”, kaže Gostić.

Kockanje pogubno kao narkomanija i alkoholizam

Iz SOS Centra ističu da apsolutno svaki segment društva treba uključiti u edukaciju o problemu patološkog kockanja. Roditelje kroz edukativne emisije, članke i slično, decu kroz projekte, predavanja u osnovnim i srednjim školama. Kako kažu, važno je da javnost prepozna i prizna patološko kockanje kao galopirajuću bolest društva, kao što je narkomanija i alkoholizam. 

“Potrebno je apelovati na strožu kontrolu sprovođenja zakona da osobe ispod 18 god ne smeju da se klade i kockaju, državu da finansira projekte osnaživanja porodica i dostupnosti lečenja”, kaže Manojlović.

Prema istrazivanja Sos Centra iz novembra i decembra 2019 god, sprovedenom na 60 srednjih škola u Srbiji, na 4000 đaka u uzrastu od 16-18 god, 32 odsto dece redovno ( više od jednom nedeljno) igra kladionicu. 

Patološki kockari su uglavnom muškarci (86 odsto) stari od 18 do 29 godina. Ukupno 3,7 odsto odrasle populacije u Srbiji poseduje rizik za neki oblik kockanja, do 2 odsto njih poseduje umeren i viši rizik od kockanja (problematični kockari).

U istraživanju “Život nije igra” učestvovalo je 790 učenika. Prema rezultatima, najmlađi ispitanik koji se patološki kocka ima 12 godina – igra s tatom rulet, a počeo je sa aparatima kad je imao manje od 10 godina uz brata ili tatu. 

Najstariji ima 19 godina. Prosek godina učenika koji patološki kockaju je 17 godina.