Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je obišao  Buču da bi odao počast Ukrajincima koje ubili Rusi. Bio je to prvi put od početka rata da je napustio Kijev. Rekao je da su ruske trupe ubile oko 400 ljudi i da taj masakr dovodi u pitanje pregovore sa Rusjom.

Zelenski je pozvao bivšu kancelarku Nemačke Angelu Merkel da poseti Kijev da bi se lično uverila u strahote rata. On ju je ranije optuživao da je sukrivac za ovaj rat jer je podilazila Moskvi, a sprečila da Ukrajinu prime u NATO. Angela Merkel je odgovorila da je i sada uverena da je njena odluka bila ispravna.

Suspendoviti Rusiju iz Saveta za ljudska prava

SAD i Velika Britanija zahtevaju suspenziju Rusije iz Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija. "Ne možemo da dozvolimo da jedna država članica koja potpkopava sve principe  koji nam leže na srcu učestvuje u Savetu“, napisala je u ponedeljak na Tviteru američka ambasadorka pri UN Linda Tomas-Grinfild. "Slike iz Buče i razaranje čitave Ukrajine nas primoravaju da naše reči pretvorimo u dela“

Satelitski snimci leševa u Buči

Slike leševa koji leže po ulicama, nekima od njih su bile vezane ruke, i razaranja gradića Buča kod Kijeva su nakon povlačenja ruskih trupa obišle  svet, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je govorio o "genocidu“.

Američka firma Maxar Technologies je u ponedeljak objavila satelitske snimke u visokoj rezoluciji koji pokazuju da su leševi u Buči sredinom marta, pre nego što su se ruske trupe povukle, ležali tamo gde su ih pronašle ukrajinske snage kada su ušle u grad.

Fotograf AFP-a je zabeležio najmanje 20 leševa koji su na sebi imali civilnu odeću.

Demanti Rusije

Moskva je sve to oštro demantovala i poručila da se radi o "američkoj propagandi“. Rusija hoće u Njujorku da sazove konferenciju za medije i iznese dokaze da snimci iz Buče pokazuju nameštene prizore.

Putina optužiti za ratne zločine

Australija je se priključila zahtevu predsednika SAD Džozefa Bajdena da se posle zverstava u Buči ruski predsednik Vladimir Putin optuži za ratne zločine. Australija će podržati detaljnu istragu Međunarodnog krivičnog suda.

Tragedija Irpina

U Irpinu, 27 km udaljenom od Kijeva  je do početka rata živelo oko 100.000 ljudi, od kojih su 40 odsto bila deca. Pošto su se ruske jedinice povukle, ili bile naterane u beg, u njemu se ukazuje slična tragedija kao u susednoj Buči. Mnogi stanovnici su ubijeni, čitave porodice usmrćene ili nestale.

Koordinator obnove grada Jaroslav Kuc tvrdi da su ruski vojnici, među njima mnogi Čečeni i Burjaci, ubijali svakog na koga su naišli, prolaznike, žene, decu, da su silovali devojke, pa ih ubijali, da su gazili ljude tenkovima. Na pitanje novinara austrijskog  "Standarda“ da li je to video svojim očima, potvrđuje da je neke scene lično video.

Ubijeni i ranjeni u Mikolajivu

Tokom ruskih napada na Mikolajiv na jugu Ukajine je ubijeno 11 i ranjeno 62 ljudi, napisao je na Telegramu guverner te oblasti Vitalij Kim. Gradonačelnik Mikolajiva kaže da su pogođene stambene zgrade, bolnica, obdanište, škola i sirotište. Ove navode nezavisni izvori nisu potvrdili.

Vlasti iz Kijeva saopštavaju da su u 11 gradova koje su zauzele ruske jedinice ubijeni gradonačelnici.

Pregrupisavanje ruskih trupa, raketiranje Odese

Raketnim bacačima i artiljerijom sa ruskih brodova ponovo su gađani ciljevi u Odesi.

SAD polaze od toga da Rusija gomila trupe na istoku zemlje. Američki savetnik za bezbednost Džejk Saliven kaže da je već prebačeno na desetine hiljada ruskih vojnika.

Prema britanskom Ministarstvu odbrane ukrajinska vojska je u najvećoj meri povratila kontrolu nad severom zemlje. Ruske trupe su proterane sa teritorije severno od Kijeva i Černiva.Ne isključuju se, međutim, manji oružani sukobi na oslobođenim teritorijama.

Britanci smatraju da će se ruske trupe posle povlačenja pregrupisati i snabdeti pre nego što se prerasporede na istok Ukrajine.

Papa hoće da poseti Ukrajinu

Papa Franja je na Malti izjavio da je spreman da poseti Ukrajinu, mada se na snimcima vidi da se jedva kreće zbog problema sa kolenima, da ga pridržavaju dvojica sveštenika. Kaže da je spreman da se sretne i sa ruskim patrijarhom Kirilom.

Nemačke se ne odriče ruskog gasa, skok cena

Nemačka vlada ponovo je odbila da prestane da kupuje ruski gas. Potpredsednik vlade i ministar finansije Kristijan Lindner je izjavio da bi to bilo ubitačno za nemačku privredu, da odricanje od ruskog gasa mora da ide postepeno.

Cene namirnica u Nemačkoj rastu veoma brzo. Reporterka RTL-a je u subotu kupila korpu punu robe, u ponedeljak iste proizvode: roba je preko vikenda  poskupela više od 10 odsto, pojedine namirnice čak za 30 odsto.

Šta kaže Nina Hruščova

Nina Hruščova, unuka Nikite Hruščova, koja radi kao profesorka na univerzitetu u Njujorku, dala je intervju austrijskom dnevnom listu "Prese“. Rekla je da se preko dva veka umetnici u Rusiji rado stavljaju u službu vladara. Čak je i Puškin napisao pesmu u slavu cara kad je dobio titulu na dvoru. Tako je bilo i za vreme SSSR, tako je i kod Putina.

Zabranu ruske umetnosti i delovanja ruskih umetnika zbog agresije Rusije na Ukrajinu karakteriše kao "beskorisno“, čak "kontraproduktivno“.Ona smatra da će se ruski narod jednog dana sam osloboditi Putina. Na primedbu novinara da je njen deda na početku bio liberalan, ali da se promenio, rekla je da je to tačno, jer da svaka autoritativna vlast menja vladara.

J.H./CNN/Spiegel/Al Jazzera/RTL/Süddeutsche Zeitung/Zeit/Standard/Presse

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com