U sredu je otvorena  tajna soba Mikelanđela Buonarotija u Firenci, koja je otkrivena pre 48 godina u kapelama Mediči. Opisuje se kao njegovo tajno sklonište.

Na zidovima ove prostorije (10x3x2,5) su crteži i skice lica i tela koje je, kako se pretpostavlja, nacrtao Mikelanđelo  od kraja juna do kraja oktobra 1530. godine ne bi li pobegao progonu pape Klementa VII koji je pripadao firentinskoj porodici Mediči. U vreme kada su Mediči bili proterani iz Firence, Mikelanđelo je pratio radove u ime vlade. Tek nakon što mu je familija Mediči to oprostila, Mikelanđelo je bio slobodan da nastavi da radi u Firenci.

Do 1955. Mikelanđelova "tajna soba" je korišćena kao skladište za ugalj, a potom je bila sakrivena ispod zamka dok je 1975. nije ponovo otkrio tadašnji direktor kapela Medičija, Paolo dal Pođeto –  zatražio je od restauratora Sabina Đovanonija da očisti uski hodnik koji se protezao ispod apside Nove bazilike San Lorenco, kako bi se izgradio novi izlaz za muzej.

Do tada, ova prostorija je korišćena za skladištenje uglja.

Crteži su bili prekriveni s nekoliko slojeva maltera. Otkriveni su slučajno, tokom restauratorskih radova.

Na zidovima prostorije nalaze se čitave figure, pretežno skice anatomskih delova, profila lica i ljudskih figura u raznim pozama. Crtani su drvenim ugljem kao i crvenom oker bojom koja se koristila za izradu pastela za crtanje u vreme renesanse.

Dal Pođeto je autorstvo većine njih odmah pripisao Mikelanđelu na osnovu svedočenja Askanija Кondivija, Mikelanđelovog učenika i renesansnog biografa Đorđa Vazarija.

Od tada su razni stručnjaci proučavali skice, i dok jedni smatraju kako je on naslikao sve, drugi smatraju da su u stvarnosti, neke od njih, napravili drugi umetnici.

Ipak, aktuelna direktorka Barđela, Paola d’Agostino, veruje da se na zidovima mogu videti skice "nacrtane rukama majstora i drugih".

"Da li su Mikelanđelovi ili ne, ne znamo, ali ovo jeste jedan od najvažnijih primera zidne grafike iz 16. veka“, napominje Paola D‘Agostino.

Кustos kapela Medičija Frančeska de Luka slaže se sa d’Agostinijevom.

"Ne može se na svim crtežima primetiti ista trajna kvalitativna napetost Mikelanđelove grafike. Ali čak i sa tim, ovo mesto omogućava današnjim posetiocima jedinstveno iskustvo da dođu u direktan kontakt ne samo sa stvaralačkim procesom velikog majstora, već i sa percepcijom formiranja mita o božanskom umetniku."

Soba će biti otvorena do 30.maja 2024, samo za one koji prethodno rezervišu posetu. S obzirom na ambijent i radi zaštite Mikelanđelovih dela, u sobu će istovremeno moći da ulaze po četiri osobe koje će u njoj smeti da borave maksimalno 15 minuta.

S.Ć./nationalgeographic.rs/RTS

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com