Izbori 2022.
22. 3. 2022. / 15.15
Monološka kampanja: Život u paralelnim svetovima
Predstavnik Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) Dražen Pavlica ocenio je danas na predstavljanju monitoringa medija tokom izborne kampanje da su politička kultura i medijski diskurs u Srbiji krajnje monološkog tipa, jer mediji i političari funkcionišu u paralelnim svetovima. Kampanja je u medijima u dobroj meri obesmišljena. Evrointegracije se spominju na nivou statističke greške
Predstavnik BIRODI Zoran Gavrilović rekao je da su štampani mediji podeljeni na one koji ili negativno izveštavaju o opoziciji, a pozitivno o vlasti ili negativno o vlasti, a pozitivno o opoziciji i da se primećuje da mediji u državnom vlasništvu poput Politike i Večernjih novosti pozitivno govore o Aleksandru Vučiću kao predsedničkom kandidatu i listi čiji je nosilac "Zajedno možemo sve", kao i da pozitivno o njemu govori Informer.
Vučić je, tako, u Politici u 93 odsto slučajeva predstavljen pozitivno, u Informeru u 85 odsto, a u Večernjim novostima 91 odsto, dok je kandidat Ujedinjeni za pobedu Srbije Zdravko Ponoš sa 61 odsto pozitivno predstavljen u listu Nova i u tom listu je opozicija pozitivnije predstavljena. Vučić je negativno predstavljen u listovima Danas i Nova, dok je Ponoš negativno predstavljen u Informeru, kao i kandidatkinja Zavetnika Milica Đurđević Stamenkovski, kao i opozicione liste Ujedinjene Srbije, Moramo i Dveri.
U analizi je od 15. februara do 14. marta posmatrano šest dnevnih listova, odnosno 1.534 teksta, dok su kada je reč o televizijama posmatrane one koje imaju nacionalnu pokrivenost i N1. Analizirano je 2.053 priloga, odnosno više od 53 sata izbornog programa, od kojih je 12 i po sati bilo na televiziji Pink. Govoreći o predstavljanju na televizijama, predstavnik BIRODI Radule Perović istakao je da je najveći broj kandidata za predsednika pozitivno predstavljen na televizijama, ali da je razlog tome to što televizije emituju promotivne spotove lista i kandidata od oko 30 sekundi koje sami šalju.
Obesmišljavanje kampanje
Kako je rekao, odstupanje postoji kod televizija Pink, B92 i N1, pa je tako Ponoš na Pinku pozitivno predstavljen u 7,2 odsto slučajeva, na B92 26 odsto, a na N1 u 69,4 odsto slučajeva. O njemu se na Pinku i B92 negativno govori tako da to izgleda kao lični obračun, a na N1 se na njegov račun iznose kritike.
Perović je istakao da se emitovanjem tih promotivnih spotova, bez novinarskih intervencija, stvara slika da su svi bili ravnomerno zastupljeni, ali da se nigde zapravo ne čuje šta je problem, ni po pitanju Kosova, ekonomije, zdravstva, obrazovanja, već samo kandidati poručuju da će rešiti te probleme kada dođu na vlast.
Gavrilović je ocenio da se bez novinarskih intervencija dobija hiperpozitivno izveštavanje u medijima i da se to emitovanje promotivnih spotova lista i kandidata u informativnim emisijama koristi da bi se opoziciji kompenzovalo pozitivno prikazivanje i istakao da je to obesmišljavanje izborne kampanje.
Evrointegracije kao statistička greška
Govoreći o temama Pavlica je istakao da se u 14,7 odsto slučajeva govori o "nacionalnim interesima", u 9,5 odsto slučajeva kao tema pojavljuje se povezanost Srbije sa krizom u Ukrajini, u po 10 odsto slučajeva ekonomija i izborni uslovi, u više od pet odsto slučajeva infrastruktura i komunalni problemi, dok su evrointegracije potpuno zanemarena tema – na televizijama je na nivou statističke greške, a u štampanim medijima oko jedan odsto.
M.N./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com