Prvog maja 1933. Adolf Hitler, koji je kao kancelar – predsednik vlade – na vlast došao 30. januara te godine, u otvorenom automobilu se zajedno sa predsednikom Nemačke, senilnim maršalom iz Prvog svetskog rata Paulom fon Hindenburgom, dovezao na polje Tempelhof u Berlinu, održao je govor u kome je taj dan proglasio praznikom i "Danom nacionalnog rada“. Rekao je da se 1. maja neće raditi, ali da će radnici biti plaćeni kao da su bili na poslu.

U okupljenoj masi, koja je svoje nove vođe dočekala pozdravom visoko podignute desne ruke, nalazili su se i rukovodioci nemačkog saveza sindikata ADGB koji su službeno bili objavili svoju političku neutralnost i otklon od Socijaldemokratske partije Nemačke sa kojom su sve dotle politički bili nerazdvojivi. Nije im pomoglo. Već sutradan, 2. maja, službeno je objavljeno da se i oni ukidaju kao "deo boljševičko-jevrejske svetske zavere.“ Umesto njih je nekoliko dana kasnije, 10. maja, osnovan Nemački front rada – Deutsche Arbeitsfront – DA.

 DA je imao zadatak da integriše sve masovne organizacije koje su postojale u zemlji. Preuzeo je svu imovinu, sve zgrade u vlasništvu sindikata. Pravo na štrajk je ukinuto jer "neće više biti potrebno“, sve je inače u vlasti naroda. Proglašena je uredba: "Cilj Nemačkog fronta rada je da bude zajednica svog naroda i stvaralaštva svih Nemaca. Njegova je briga da svaki pojedinac zauzme svoje mesto u privrednom životu nacije sa svojim duhovnim i telesnim potencijalom koji mu omogućava najveći doprinos u korist narodne zajednice.“

Predsedavajući saveza nemačke industrije Krup sutradan je potpisao odluku da se sva privatna privredna preduzeća i fabrike učlane u Nemački front rada. Poslodavci i radnici su sad bili u istoj organizaciji pod rukovodstvom Hitlerove Nacionalno socijalističke nemačke radničk partije NSDAP koju jednostavnosti radi obično nazivamo nacističkom. Do kraja Drugog svetskog rata Nemački front rada imao je 22 miliona članova. U tome se Hitlerov režim razlikovao od Musolinijevog, koji je formalno održao razliku između "mozga i trbuha“, intelektualnih rukovodilaca i manuelnih radnika.

Da bi se nadoknadilo mnogo toga što su sindikati pružali svojim članovima na polju snadbevanja raznim dobrima, u pogledu zabave i kulture, stvorena je organizacija Kraft durch Freude – "Snaga kroz radost“. Ona je organizovala posete pozorištu, igrankama, naročito popularni su bili veliki brodovi na kojima se u izabrani radnici vozili na izlete i besplatne godišnje odmore.

Pod kapom novog režima više ništa nije bilo slobodno, sve je do tančine bilo organizovano, spremno za veliki rat koji je već bio isplaniran.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com