"Gladni smo pravednosti našega Boga, gladni smo milosrđa našega Boga, gladni smo oprosta našega Boga, gladni smo ljubavi našega Boga. Naš Bog nam daje sve te vrednosti u uskrslom Kristu“, poručio je u Uskršnjoj poslanici nadbiskup beogradski i mitropolit Ladislav Nemet.

Govoreći o pravednosti, on je kazao da je Isus živeo ne htevši nikome da oduzima prava, već da svakome koga je susreo pruži više – da mu pomogne i oslobodi ga tereta. Ali ta pravednost, kako je dalje istakao, ima još jednu dimenziju: podrazumeva da i mi moramo biti pravedni i pošteni prema drugima, da ih prihvatamo i uvažavamo. Isto važi i za državu koja načelno postoji da bi služila dobrobiti ljudi.

"Isusova pravda sastojala se u davanju punopravnosti svim ljudima, što i jeste volja Božja za čoveka na početku stvaranja i pre Adamovog pada. (…) Isus je svojim uskrsnućem otišao još dalje od toga: darovao nam je sakrament krštenja, s kojim se nismo vratili u prvobitni raj, ali smo primili mnogo više: dar da budemo deca Božja“, reči su nadbiskupa Nemeta povodom jednog od najvećih hrišćanskih praznika.

"No, da bi se dostigla uzvišenost božanske pravde, potrebno je nešto više: ostvarenje Isusova milosrđa u uskrsnuću. A milosrđe znači neograničeno prihvaćanje“, poručio je beogradski nadbiskup, opisujući to prihvatanje kao neuslovljeno postupcima ljudi ili (ne)postignutim rezultatima.

Kao primer naveo je doba komunizma u bivšoj Jugoslaviji i ponašanje vernika u tom dobu:

"Kad sam ja bio mlad, i kad je komunistički teror vladao u bivšoj Jugoslaviji, mnogi su se ljudi bojali redovito ići u crkvu. Zato se događalo da su mnogi odlazili samo na božićnu misu polnoćku, a možda i na vazmeno bdenje koje se također slavilo noću. Kako na te ljude trebamo gledati? Da li kao na grešnike jer nisu svake nedelje išli u crkvu? Ako bismo mi, ljudi, gledali na ovaj način, znajmo da dobri Bog ne čini tako. Isusovim uskrsnućem Bog nam je pokazao da je mnogo osetljiviji i razumniji od nas. Isus je na križu dva puta posvedočio šta znači božansko milosrđe: prvo, kada je obećao večni život razbojniku, i drugo, kada je molio da nebeski Otac muku Isusovu ne uračuna u greh onima koji su ga razapeli, jer nisu znali šta čine.“

Nadbiskup Nemet je naglasio da je Isus oprostio svima koji su mu učinili nepravdu, kao i da se Božija ljubav i oproštaj najpre projavljuje kroz vaskrsenje.

"U ovom uskrsnom događaju možemo videti da nije smrt, ni greh, ni zlo, zadnja reč naše stvarnosti, nego život. Možemo mi biti i loši, kao što se, na primer, toliko đavolskog zla događa sada u Ukrajini zbog rata, ali ni tada Bog ne odustaje od čoveka, od stvorenog sveta, nego nas voli“, poručio je, istakavši da je Hristovo vaskrsnuće prisutno tamo gde ljudi opraštaju, gde su milosrdni i gde vole.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com