Sutra, 11. oktobra, navršava se 150 godina od rođenja slikarke Nadežde Petrović. Izložbe koje su tim povodom organizovane u zemlji, Parizu i Crnoj Gori, i prezentaciju njenog stvaralaštva u sedištu Uneska, zasenjuje činjenica da je njen Spomen muzej zapušten i da propada.

Prvo o lepim vestima.

U Čačku, rodnom gradu Nadežde Petrović, u Umetničkoj galeriji njenog imena, otvara se izložba "Nadežda Petrović. Modernost i nacija“. Autori izložbe prof. Igor Borozan i dr Lidija Merenik odlučili su se da sa 50 slika s kojima je u srpskoj istoriji umetnosti zauzela mesto jednog od ključnih protagonista srpske moderne. Ujedno, izložba govori i o njenom društvenom angažovanju kao jednom od osnivača Kola srpskih sestara i dobrovoljna bolničarka u Balkanskom i Prvom svetskom ratu.

Unesko je proglasio Nadeždu Petrović za ličnost 2023. godine. Tim povodom, u palati Unesko u Parizu početkom oktobra, priređena je prezentacija projekta obeležavanja jubileja ove umetnice. Za oko 150 stalnih članova delegacije ove organizacije, u svečanoj sali, priređena je digitalna izložba o Nadeždinom životnom putu i umetničkom radu, i monodrama "Nenapisana pisma“ Milkice Miletić u izvođenju Vanje Milačić. Time se Nadežda nakon 111 godina "vratila“ u Pariz, mesto njenog veoma značajnog stvaralačkog perioda.

Nadeždin "boravak“ u Parizu nastavlja se sutra, na njen rođendan, kada će u Kulturnom centru Srbije biti otvorena multimedijalna izložba koju priređuje Muzej savremene umetnosti iz Beograda.

Galerija RIMA se pridružuje obeležavanju jubileja kamernom izložbom u svom beogradskom prostoru na kojoj predstavlja jednu Nadeždinu sliku iz svoje privatne kolekcije – "Žetvu“ koja je nastala1908. godine, u periodu slikarkine kratkotrajne impresionističke epizode.

U Crnoj Gori, u Herceg Novom, u okviru obeležavanja jednog veka Kola srpskih sestara, otvorena je izložba "Nadežda Petrović – heroina kičice, humanosti i rodoljublja“ u gradskoj galeriji "Josip Bepo Beković“.

Međutim, u Beogradu, na opštini Palilula u ulici Ljubomira Stojanovića 25,  Spomen muzej Rastka i Nadežde Petrović. Evo ni povodom slikarkinog jubileja nije obnovljen. I bukvalno propada. Spoljašnji zidovi muzeja otpadaju, krovna konstrukcija i oluci su zarđali, a unutrašnjost objekta je ruinirana i zapuštena. Na licu mesta, unutar objekta vidljive su rupe na plafonu, na zidovima sa kojih otpada malter izražena je vlaga, a u nekim delovima vire i cigle.

Kuća je pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.

Sestra  književnika Rastka i slikarke Nadežde Petrović, Ljubica Luković, zaveštala je 1975. godine Narodnom muzeju porodičnu kuću sa željom da tu budu izloženi vredni radovi i lični predmeti koji su pripadali slavnoj Nadeždi i Rastku.

Zatim je1986. godine s namerom da bude rekonstruisana,  kuća zatvorena za posetioce, a zbirka koju čine slike, biblioteka, ploče, razglednice i predmeti primenjene umetnosti, ali i nameštaj, sklonjeni su u Narodni muzej i depo.

Sada, u Narodnom muzeju kažu da rade sve šta mogu i da ne znaju šta će biti sa kućom. U Ministarstvu kulture nisu planirali nikakve radove na kući Spomen muzeja Rastka i Nadežde Petrović.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com