Predsednik Rusije Vladimir Putin prisustvovao je danas na Crvenom trgu u Moskvi Paradi pobede povodom obeležavanja dana trijumfa nad fašizmom u Drugom svetskom ratu.

Putin je na vremenski neuobičajeno kratkoj Paradi pobede rekao da je “civilizacija danas ponovo na prekretnici, da se ponovo vodi rat protiv Rusije, kao i da će zemlja moći da osigura svoju bezbednost”.

"Ponovo je pokrenut pravi rat protiv naše Otadžbine, ali mi smo odbili međunarodni terorizam, zaštitićemo stanovnike Donbasa i obezbedićemo našu bezbednost. U Rusiji nema neprijateljskih naroda, ni na Zapadu ni na Istoku. Rusija, kao i velika većina ljudi na planeti, želi da budućnost vidi kao mirnu, slobodnu i stabilnu, a svaka ideologija superiornosti po svojoj prirodi je odvratna, zločinačka i smrtonosna”, rekao je Putin.

On je istakao i da “zapadne, globalističke elite i dalje govore o svojoj ekskluzivnosti, svađaju ljude i dele društvo, izazivaju krvave sukobe i prevrate, seju mržnju, rusofobiju, agresivni nacionalizam, uništavaju i porodične i tradicionalne vrednosti koje čoveka čine čovekom”.

Ruski predsednik je upozorio i da niz zemalja želi da uguši bilo koje suverene centre razvoja, sa ciljem da ponište rezultate Drugog svetskog rata, "da definitivno slome sistem globalne bezbednosti i međunarodnog prava".

Putin je ocenio i da je Kijev postao talac državnog udara i moneta za potkusurivanje u rukama Zapada. Prekomerne ambicije, oholost i osećaj da im je sve dozvoljeno neizbežno dovode do tragedija.

Upravo je to, rekao je Putin, razlog katastrofe koju sada doživljava ukrajinski narod. On je postao "talac državnog prevrata i na toj osnovi formiranog zločinačkog režima njegovih zapadnih gazda, postao je moneta za potkusurivanje u realizaciji njihovih surovih koristoljubivih planova", citirao je Putina Sputnjik.

“Verni smo zavetima predaka, ponosimo se učesnicima specijalne vojne operacije, svima koji se bore na prvoj liniji fronta”, poručio je Putin i naglasio kako danas nema važnijeg posla od borbe.

"U godinama Velikog otadžbinskog rata naši herojski preci su dokazali da nema ničeg jačeg, moćnijeg i pouzdanijeg od našeg jedinstva. Nema u svetu ničeg jačeg od naše ljubavi prema domovini. Za Rusiju! Za naše slavne Oružane snage! Za pobedu", zaključio je svoj govor na Crveniom trgu Putin.

Britanski analitičar, profesor Majkl Klark, rekao je za Skaj njuz da zvanični Kremlj ovog puta nije ni objavio spisak naoružanja i oružanih sistema koji su prodefilovali Crvenim trgom.

“Nije bilo defilea ‘Besmrtnog puka’. Lista događaja nije unapred objavljena. Zar je to to? Prilično razočaravajuće. Najkraća parada koju sam do sada video u Moskvi”, rekao je Klark.

Sovjetski Savez pretrpeo je najviše žrtava

Pre 80 godina, napadom Vermahta na Sovjetski Savez i raskidom  sporazuma Ribentrop-Molotov Drugi svetski rat se prevorio u okršaj do istrebljenja.

Na kraju su američka vojska sa zapada, a Crvena armija sa istoka izbile na reku Elbu 25. aprila 1945. godine kod mesta Štrel. Američki poručnik Albert Kocebi iz 273. pešadijskog puka, koji je sa pet džipova stigao bez jasnih naređenja, sa nekoliko momaka seo je u čamac i preveslao se na drugu obalu, gde se sreo sa sovjetskim potpukovnikom Aleksandrom Gordejevim iz 175. gardijskog pešadijskog puka. Do susreta je došlo na bojnom polju prekrivenom nebrojenim leševima, uglavnom nemačkih civila, koji su se u pogrešno vreme zatekli na pogrešnom mestu, pa su oficiri zaključili da nije zgodno da se tu snime fotografije istorijskog susreta. Učinili su to nešto kasnije kod malo većeg mesta Torgau, gde su stigle i propagandne jedinice. Tek sutradan, 26. aprila, istovremeno i sa istim tekstom na ruskom i engleskom jeziku u Londonu, Vašingtonu i Moskvi izdato je saopštenje o prvim zagrljajima saveznika koji će nastaviti do kraja da se bore do ostvarenja zajedničkog cilja – uništenja nacističke imperije. Dve nedelje kasnije, na današnji dan, Nemačka je potpisala bezuslovnu kapitulaciju.

Ispred savezničke strane, sporazum je ratifikovao sovjetski maršal Georgij Žukov, dok je nemačku stranu predstavljao Vilhelm Kajtel. Šest godina trajalo je krvoproliće u Evropi. Najkrvaviji sukob u istoriji čovečanstva odneo je živote više od 50 miliona ljudi.

Sa 27 miliona mrtvih, uključujući 14 miliona civila, Sovjetski Savez pretrpeo je najviše žrtava u Drugom svetskom ratu. Zatim sledi Poljska sa šest miliona izgubljenih života, pa Jugoslavija sa 1,8 miliona žrtava.

Svet nikad neće zaboraviti ni finalnu bitku koja je donela pobedu savezničkim snagama. Radi se o borbi za Berlin u kojoj je Crvena armija okupirala grad. Berlin su branile trupe nemačke vojske, SS jedinice, kvislinške formacije i naoružani civili.

Konačnim zauzimanjem zgrade Rajhstaga 1. maja, bitka za Berlin bila je završena, a nekoliko dana kasnije i Drugi svetski rat.

I.Đ./FoNet/SkyNews

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com