Petog dana od početka ruske invazije na Ukrajinu sukob između Rusije i Zapada dobija na ubrzanju. Za to vreme se ne prepoznaje nikakav značajan pomak rukih trupa na terenu.

Kao posledica isključivanja ruskih banaka iz Udruženja za međunarodne, međubankarske finansijske telekomunikacije (SWIFT) rublja je po otvaranju svetskih berzi u ponedeljak doživela istorijski pad. Na trgovinskoj platformi EBS izgubila je 42 odsto vrednosti: za 1 dolar plaćalo se 119 rubalja. Na svim tržištima se beleži rasprodaja rublje po damping cenama.

Pošto je Ruska centralna banka praktično odsečena od zapadnih banaka i svetskog tržišta novca, a ruske devizne rezerve u Evropskoj uniji zamrznute, Centralna banka ima problem da ublaži pad rublje.

Berza u Moskvi je u pondeljak otvorena tek u 10 časova, sa tri sata zakašnjenja. Ruskim brokerima je naloženo da ne ispunjavaju naloge stranaca da prodaju ruske državne obveznice, piše nemački "Špigel“.

U Rusiji se stvaraju veliki redovi ispred banaka.

Prethodno je Zapad zatvorio svoj vazdušni prostor za ruske avio kompanije, ali i za privatne avione ruskih oligarha. Međunarodne utakmice neće se održavati u Rusiji. Ruskim državnim medijima Sputnjiku i Raša tudej je zabranjen rad u zapadnim zemljama, njihov sadržaj se skida sa Jutjuba i Gugla. Jedan ruski šleper zaustavljen je u Lamanšu.

Međunarodni džudo savez je predsedniku Rusije Vladimiru Putinu oduzeo počasno predsedništvo.

Roman Abramovič je odstupio sa mesta predsednika FK Čelzija.

Turska je zaustavila ruske ratne brodove u Crnom moru.

U SAD i Kanadi se u pojedinim trgovinskim lancima alkohol proizveden u Rusiji povlači iz prodaje.

Oružje EU za Ukrajinu

Nakon što su SAD odobrile dodatnih 350 miliona dolara za vojnu pomoć Ukrajini, Evropska unija je prvi put u istoriji odobrila da se jedna država u ratnom konfliktu snabde evropskim oružjem: EU je za to izdvojila 500 miliona evra. Itorijski je i koliko se brzo 27 članica Unije usaglasilo oko neke tako presudne teme.

Čini se da Kremlj nije računao na tako brzu, odlučnu i jedinstvenu reakciju Zapada. Putin je na osnovu prethodinh iskustava u ratnom pohodu na Ukrajinu računao na osnovnu slabost demokratija u odnosu na autokratije – odluke se donose sporo, ili se uopšte ne donose, ili su dok stupe na snagu razvodnjene, jer uvek neko ima nešto da prigovori, potreban je kompromis ili koncenzus, a svačije mišljenje mora da se uvaži ili makar sasluša. To pogotovu važi za EU. Ali se Putin u ovom slučaju preračunao.

Oko Rusije je omotana omča kaznenih ekonomslih mera koja je u rekordnom roku počela da je guši.

Pogrešan proračun

Igleda da se Putin i u drugim strateškim pitanjima preračunao: NATO nema nameru da se povlači sa istoka Evrope, naprotiv, ojačava svoje istočno krilo. U američkim medijima bilo je čak reči o tome da posle ruske invazije na Ukrajinu i neutralne Švedska i Finska sada razmatraju pristupanje NATO-u.

Nakon decenija lutanja u traganju za svrhom svog postojanja, Putin je napadom na Ukrajinu zapadnoj vojnoj alijansi učinio uslugu: NATO sada ponovo može da nastupa kao vojna sila dobra koje svet štiti od zla.

To podupiru slike invazije kopnenih jedinica svetske sile na jednu evropksu državu, slike stradanja i razaranja, ma koliko zapravo šture bile u medijima, stotine hiljada izbegliza koje beže u Poljsku, Rumuniju i Mađarsku. Te slike su ujedinile Zapad za samo nekoliko dana i izazvale neočekivanu solidarnost sa žrtvom agresije .

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen se u nedelju čak založila za ubrzano primanje Ukrajine u EU, jer "oni su jedni od nas“. U praksi to ne bi baš išlo tako lako, ali njene reči predlažu pravac politike Unije prema Ukrajini: one su podrška Ukrajincima i pretnja Putinu da ni EU nema nameru da ustukne.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski odmah je reagovao i apelovao na EU da u specijalnom postupku primi Ukrajinu u članstvo.

Jedan od ultimativnih zahteva Rusije  je da se Ukrajina obaveže na neutralnost i demilitarizuje.

Reči koje se ne izgovaraju

Kao pretnja i znak da nema nameru da ustukne, može da se tumači naređenje Putina da se nuklearni arsenal Rusije stavi u stanje pripravnosti. U Vašingtonu pokušavaju da minimiziraju ovu Putinovu izjavu, ali je on ciljano podsetio svet, da ma koliko trenutno izgleda da je Rusija natrčala na zid, ona je nuklerana sila.

Ni na frontu stvari za Kremlj ne izgledaju najbolje bolje.  I dalje nije jasno šta je Putin hteo da postigne prodorom brzih, mehanizovanih jedinica duboko u teritoriju Ukrajine. Nema informacija da su išta postigle.

U ruskim gradovma svakog dana hiljade ljudi učestvuje na antiratnim demonstracijama, uprkos kaznenim merama i masovnim hapšenjima.

Danas, u ponedeljak, bi trebalo u Belorusiji, na granici sa Ukrajinom, da dođe do prvih mirovnih pregovora zaraćenih strana. Ne zna se kome bi u ovom trenutku obustava ratnih dejstava donela veće olakšanje.

Čak i da Putin ubrzo povuče trupe iz Ukrajine, jednom kada se svetski zamajci pokrenu u jednu stranu teško se zaustavljaju, a još teže menjaju pravac.

Najveća kopnena vojna akcija na evropskom tlu od Drugog svetskog rata će bez obzira na ishod ostati jedna od prelomnih tačaka u istoriji.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com