Da se situacija ne popravlja svedoči i podatak da je samo jedan brucoš u prvom ispitnom ruku upisao nastavnički smer na Fizičkom fakultetu. Na Matematičkom će u oktobru u amfiteatar ući njih 13, od 57 koliko je predviđeno.

Posao u državnoj školi poslednji izbor 

"Najveći je problem taj nastavni, i tu mi možemo da se potrudimo i trudimo se, pružamo interesantan program, sa predmetima koji su prilagođeni budućem nastavniku srednje škole i osnovne škole, ti ljudi imaju praksu, oni uđu u odeljenje, vide kako to izgleda, ali potrebno je da i ono što je van ovog fakulteta sadejstvuje sa nama, znači hajde da budemo onako grubi, pare, plate, to je jedna komponenta", rekao je za RTS prof. dr Miloš Arsenović sa Matematičkog fakulteta.

Na Katedri za germanistiku Filološkog fakulteta popunjena sva mesta, imaće 85 brucoša. Već pri kraju studija moći će da rade u stranim kompanijaama, kulturnim ustanovama, prevodilačkim agencijama, kol centrima i to za inostrane plate. Oni koji se ipak opredele da budu nastavnici izbegavaju državne škole.

Nastavničko zanimanje gurnuto u zapećak

Dekan Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu prof. dr Ivan Belča rekao je za portal nedeljnika “Vreme” da je nastavničko zanimanje godinama degradirano i gurano u zapećak, što je konačno dovelo do skoro potpune nezainteresovanosti mladih za ovo zanimanje. 

“To je i razlog što je na našem fakultetu ali i na ostalim koji imaju nastavničke smerove naglo opao broj studenata u odnosu na ostale (naučne, primenjene) smerove. Država mora odmah da krene u rešavanje ovog problema, sistemski i bez polovičnih rešenja, prateći korake koji su predloženi u platformi ‘osam dekana’”, rekao je Belča. 

Vratiti ugled učiteljskom pozivu

Ali, kako kažu, nije sve u novcu, potrebno je vratiti status i ugled profesorima. 

Na spisku Nacionalne službe za zapošljavanje u filijali Beograd trenutno je najviše diplomiranih profesora srpskog jezika i književnosti čak 141, engleskog 137, najmanje je matematičara, fizičara i informatičara – samo po jedan.

Dekan Učiteljskog fakulteta u Beogradu prof. dr Danimir Mandić rekao je za portal "Vremena" da je u proteklim godinama, osim na Učiteljskom Fakultetu u Beogradu i Jagodini, upis podbacio na svim drugim pedagoškim ili učiteljskim fakultetima u Srbiji. 

Razlozi za to su, kako kaže, sa jedne strane materijalni status učitelja, a sa druge odnos dece i roditelja prema učiteljima i nastavnicima.

Plata motiviše 

Samo materijalno zadovoljan nastavnik može sutra da bude inovator, kaže naš sagovornik.

“Nastavnik koji je zadovoljan svojom platom, ima više vremena da se posveti detetu i unapređenju obrazovanja i vaspitanja. Ako se zaista dogodi to, da plata nastavnika bude veća od prosečne, biće vrlo značajno. Mi smo ukazivali i ranije da je svugde u svetu tako”, kaže prof. dr Mandić.

Obrazovni sistem je, usled brojnih nemilih događaja, ali i onog najtragičnijeg, koji se desio početkom maja u OOŠ “Vladislav Ribnikar” ostao potpuno ogoljen. Posledice loših odluka sve su vidljivije, na svim nivoima obrazovanja. Na kraju ostaje samo pitanje bez odgovra, zašto se ne reaguje na predloge nastavnika i šta još treba da preduzmu da bismo shvatili ozbiljnost problema na koji upozoravaju. 

Z.S.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com