Dan nakon što je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski potpisao zahtev za pristupanje NATO-u, ni iz Vašingtona ni iz Brisela još uvek nije stigao jasan stav o tome.

Mnogi u američkoj administraciji stava su da bi Ukrajina trebalo na sve moguće načine da se podrži na terenu, a da članstvo u NATO-u može da sačeka i druga vremena. Ni predsedavajuća Predstavničkog doma Nensi Pelosi nije odgovorila u subotu na pitanja novinara konkretno o stavu prema zahtevu Ukrajine.  Kratko je rekla da će se snažno zalagati za bezbednosne garancije Kijevu.

Za prijem Ukrajine u NATO potrebna je jednoglasna odluka svih 30 država članica. Veruje se da bi Turska bila protiv. Međutim,  prema pravilima NATO-a ubrzano članstvo kako to zahteva ukrajinski predsednik, nije moguće.

Formalno, članica NATO-a može postati "bilo koja evropska država koja je u stanju da unapređuje principe i doprinosi bezbednosti severnoatlantskog područjaˮ.

NATO ima svoj Akcioni plan članstva. Ovaj plan pomaže potencijalnim članovima da se pripreme za članstvo i ispune ključne zahteve, time što im pruža praktične savete i upravo onu pomoć koja im je potrebna. Ključni zahtevi za pristupanje su političke, pravne i vojne prirode.

Ukoliko bi Ukrajina postala članica NATO, za šta kako stvari sada stoje nema dovoljno raspoloženja, to bi značilo direktan sukob NATO-a sa Rusijom. Prema pravilima Saveza, ukoliko je neka država članica napadnuta druge su u obavezi da direktno reaguju.

Dok se oko članstva Ukrajine u NATO-u okleva, zapadni zvaničnici bili su više nego jasni u pogledu stava prema pripajanju četiri oblasti u Ukrajini Ruskoj Federaciji na  "referendumima" održanim prošle nedelje. Činjenica da Rusija te teritorije gleda kao na deo svoje države, to ruskim vlastima otvara prostor da iskoriste sva moguća vojna sredstva u ratu protiv Ukrajine.

S.P./ RTS / Euractiv

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com